Koliko često zateknete svoje dete kako gleda u telefon i uopšte ne konstatuje šta mu pričate? Sigurno ste primetili da se druženje sa vršnjacima uglavnom svodi na igranje igrica i gledanje u mobilni telefon. Pa ipak, možemo li okriviti njih, ili veliku ulogu u tome imaju roditelji i nastavnici?
Činjenica je da deca moraju da idu u korak s vremenom, ali isto to vreme donelo je neke neželjene posledice. Jedna od njih je gojaznost – svako četvrto dete u Srbiji je gojazno i sve više im je ugroženo zdravlje zbog manjka fizičke aktivnosti.
– Mi možemo dosta da utičemo na njih, ali ne možemo na roditelje – kaže profesor fizičkog vaspitanja Dragan Jovanović i dodaje:
– Ako roditelji imaju drugačiji stav, onda ne možete ništa, vi ste nemoćni. Mi ih usmeravamo, kažemo kojim aktivnostima treba da se bave. Međutim, ako roditelji misle drugačije, onda oni odlučuju gde će deca. Desilo se pre par godina, u septembru, kada su bile velike vrućine, da pozovu direktora i kažu: „Da li je on normalan? Na 30 stepeni napolju oni trče u sali pet minuta?”
Foto: Shutterstock
Danas je sve češća pojava da se deca umore na tim časovima, čak i od običnog trčanja, što ranije nije bilo tako, objašnjava trener Darko Stojanović.
– Motorički su deca bila spretnija. Sada radimo koordinaciju. Ranije su je deca sama posedovala, jurila, preskakala, trčala, penjala se svuda… Sada veliki broj dece gazi petama, punim stopalom. Mi ih ovde učimo nekim osnovnim stvarima – ističe on.
Roditelji su često opterećeni brzim tempom života i toliko prezauzeti da ne stižu ni da kontrolišu koliko vremena njihovo dete provede na kompjuteru ili telefonu.
– Najčešće se ispostavi da roditelj i nije znao da njegovo dete, iz nekog razloga, izbegava te časove. Dođe mu kao otkriće kada ga mi pozovemo i osmislimo zajedničku strategiju i rešavamo je – kaže psiholog Branka Mickovski.
Šta su još pedagozi i roditelji imali da kažu na ovu temu, pogledajte u prilogu klikom na link:
Zašto su nam deca lenja i troma? >>
Izvor: B92.net
Komentari (0)