Istraživači sa Univerziteta Geteburg i analizirali su dvanaest hiljada sedamsto dece iz osam evropskih zemalja, uključujući Švedsku. Istraživanje, koje je objavljeno u časopisu
Ishrana i dijabetes, deo je evropskog programa Identifikacija i prevencija prehrambenih navika i životnog stila koje izazivaju različite uticaje na zdravlje kod dece i novorođenčadi. Taj program osmišljen je kako bi analizirao kako gojaznost, životni stil i dijeta utiču na decu između dve i devet godina.
Tokom istraživanja, stručnjaci su kontrolisali varijable poput težine roditelja, pola dece, te težinu koju su imali prilikom rođenja da bi izračunali izračunali BMI (indeks telesne mase) dece i povezali ga sa rezultatima ankete koju su ispunjavali roditelji. Anketa je uključivala pitanja poput koliko često deca gledaju televiziju i koliko vremena provode napolju.
„Naša studija pokazuje da se deca manje igraju napolju, češće su u kući te verovatno imaju televiziju u spavaćoj sobi. No, čak i kad se ti faktori uzmu u obzir, povezanost statusa deteta koje je jedinac i prekomerne težine je velika. Pokazalo se da je vrlo rizično biti jedinac što se tiče prekomerne težine, nezavisno od faktora za koje smo mislili da mogu objasniti razliku”, rekla je Monika Hansberger, jedna od istraživača.
Prema izveštaju, više od dvadeset i dva miliona dece je gojazno. Gojaznost je veća kod dece iz južnih država poput Španije, Kipra i Italije, nego kod dece iz severnijih država poput Švedske.
Uobičajeni faktori rizika za gojaznost među decom generalno uključuju:
Ishranu – što više kalorija dete konzumira imaće veću težinu. Roditelji bi trebalo da paze šta njihova deca jedu, iako je nedavnim istraživanjem utvrđeno kako podsticanje dece da jedu povećava rizik za gojaznost.
Telesne aktivnosti – deca bi trebalo da se igraju svakodnevno. Igranje će u velikoj količini smanjiti verovatnoću za razvoj gojaznosti..
Genetiku – istraživanje je pokazalo kako je najveći faktor rizika kod dece za gojaznost kad se oba roditelja bore sa telesnom težinom.
Okruženje kod kuće – Deca najčešće jedu kad i njihovi roditelji, odakle dolazi važnost dobrih porodičnih obroka.
Zdravstvena oboljenja – određena medicinska stanja, poput povišenog kortizola i hipotireoze mogu pridoneti gojaznosti dece.
Psihološki faktori – sres i depresija mogu doprineti gojaznosti kod dece zbog toga što neka deca koriste hranu kao sredstvo bega od problema.
Razvojni faktori – prema istraživanju, dojenje deteta te drugi razvojni faktori mogu smanjiti rizik gojaznosti kasnije u životu, dok nedostatak dojenja može povećati rizik.
„Razlozi za povećani rizik za gojaznost koji deca bez braće i sestara imaju može biti i u razlikama u individualnom porodičnom okruženju te porodičnoj strukturi koju ne možemo dovoljno podrobno ispitati i kvalifikovati. Kako bismo bolje razumeli tu vezu pokrenućemo dodatna detaljna istraživanja tih porodica naredne godine”, zaključuju istraživači.
Komentari (0)