Beograd – Krpelji postaju aktivni od ranog proleća pa sve do kasne jeseni, a najčešće napadaju izletnike u prirodi tako što se “uvuku” pod kožu i počnu da se hrane ljudskom krvlju.
Najveći problem ljudskom zdravlju mogu da nanesu oni krpelji zaraženi određenom vrstom bakterije, jer su kao takvi prenosioci Lajmske bolesti, kazala je Tanjugu Nevenka Pavlović iz Savetovališta za Lajmsku bolest u Zavodu za javno zdravlje, ukazujući da su oko 24 odsto ispitanih krpelja na teritoriji Beograda potencijalni prenosioci te bolesti.
“Bez obzira da li je krpelj zaražen ili ne, preporučljivo je da se izvadi odmah nakon što se ustanovi da je ‘ušao’ pod kožu, kako ne bi počeo da se hrani krvlju i tako preneo bolest”, ukazala je Pavlovićeva.
Ona je istakla da, ukoliko se krpelj vadi kod kuće, bez lekarskog nadzora, to treba uraditi tako što će se on pincetom polako povući, bez dodirivanja kože, a pre vađenja nikako ne ga treba tretirati bilo kojim preparatom.
Kada krpelj zaražen bakterijom ubode čoveka, prvi znaci bolesti javljaju se odmah ili do mesec dana, a na mestu uboda pojavljuje se bubuljica i prstenasto crvenilo. “Istovremeno se može javiti i povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima i ukoliko se u početnoj fazi bolesti ne pristupi lečenju posle šest do osam nedelja, moze doći do zapaljenja moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa”, navela je Pavlovićeva.
Svi koji provode vreme u prirodi treba da, po povratku kući, detaljno pregledaju celu kožu i kosu, kako bi na vreme otkrili krpelja i sprečili eventualne negativne posledice, posavetovala je ona. U cilju suzbijanja krpelja na teritoriji Beograda obavlja se njihovo zaprašivanje, a u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine rekli su Tanjugu da je prva takva akcija sprovedena krajem aprila na svim većim zelenim površinama gde se očekuje najviše posetilaca.
“Zaprašena je Ada Ciganlija, Košutnjak, Topčider, Hajd park, kao i delovi Avale i Miljakovačke šume, gde po tradiciji ima najviše ljudi koji bi, prilikom boravka na tim mestima, mogli doći u dodir sa krpeljima”, kazala je pomoćnica gradskog sekretara Marija Grubačević.
Ona je navela da se takve akcije sprovode u zavisnosti od vremenskih prilika, odnosno da se zaprašivanje može obavljati samo ukoliko nema padavina, pa će, kako je najavila, u skladu sa tim biti organizovano i sledeće zaprašivanje.
Komentari (0)