Kada dete prohoda, ono počinje da koristi svaku priliku da zadovolji svoju radoznalost, zbog čega ste sigurno mnogo puta u takvoj situaciji sebe uhvatili kako, uz podignuti kažiprst, besomučno ponavljate „no-no“.
Iako isprva ustukne, dete ipak i dalje pokušava da sprovede svoje namere, jer na taj način testira granice dozvoljenog.
Važno je da jasno postavite granice u ponašanju i da pri tom koristite proste reči – „ovo smemo, ali ovo drugo ne smemo“. U vaspitanju je preporučljivo kombinovanje frustracije, u smislu poštovanja pravila, neugrožavanja
drugih i lične bezbednosti, i podsticaja, koji se očitava u pohvalama i uvažavanju.
Ukoliko koristite samo jedan pristup, deca neće reagovati na opomene, jer niti je u svakoj situaciji krivica samo njihova niti su uvek zaslužili pohvalu. Sa sprovođenjem sistema kazna-pohvala uglavnom se počinje već od prve godine, s tim što će se kasnije, kako dete raste, formu kazne i pohvale menjati u skladu sa dečijim potrebama – objašnjava pedagog Goran Dimitrov iz beogradskog vrtića „Zemlja dembelija“.
Međutim, mnogi roditelji greše tako što za određeno ponašanje nude nagradu u vidu nove igračke ili čokolade. Deca se tako navikavaju na situaciju u kojoj je normalno da, ako vas poslušaju, zauzvrat nešto dobiju.
Sistem nagrađivanja treba sprovoditi umereno, a kod odabira onoga čime ćete ga nagraditi treba da budete vrlo pažljivi. Najbolje je da mu kažete da ćete ga pustiti da ostane 10 minuta duže s drugarima u parku ili da ćete mu uveče pustiti omiljeni crtani film, a da izbegavate kupovinu igračaka i slatkiša.
Ono što je važno jeste da kada detetu nešto obećate, to zaista i ispunite i da se trudite da ne izigrate njegovo poverenje – savetuje pedagog Dimitrov.
On kaže da, baš kao i zabrane, i kazne treba da imaju svoj razlog i smisao. 
Da bi vam poslužile kao vaspitna mera kojom ćete postići nešto pozitivno, u kažnjavanju treba, pre svega, da budete istrajni.
Nikada nemojte dete kažnjavati bez razloga, a kada to činite, vodite računa da ne popustite. Najgore što roditelj može da učini jeste da se izviče na svoje dete i otera ga u kaznu, a da posle pet minuta širi ruke, grli i ljubi svog mališana. Obično to ide uz reči „Izvini, nije mama tako mislila“, „Ti si tatino zlato“ i slično. Na taj način roditelji zbunjuju decu, čine ih nesigurnim i otežavaju im usvajanje pravilnog modela ponašanja.
Takođe, dobro je da mu i kod kazni nakratko uskratite nešto što voli da radi, a ne da mu uzimate bombone ili pretite na sličan način, kao i da se potrudite da viku zamenite razgovorom.
Aktivnosti za višak energije
Deca imaju višak energije koju je ponekad nemoguće zaustaviti čak i ako ste ga poslali u kaznu. Pedagozi iz vrtića „Zemlja dembelija“, koji se nalazi na opštini Stari grad, predlažu da je najbolje da im osmislite aktivnosti u kojim će se „isprazniti“.
Prihvatite dete onakvo kakvo ono jeste, jer ćete tako moći mnogo lakše da pronađete način na koji će vaši postupci najbolje uticati na njegov psihofizički razvoj. Umesto da sputavate njegove potrebe, vi ih podržite dobrom organizacijom aktivnosti. Pokrenite plesne aktivnosti, sportske, imitativne i druge igre jer deci, baš kao i odraslima, treba omogućiti „pražnjenje“.
Komentari (0)