Partnerske organizacije „Iz kruga Vojvodina” i „Autonomni ženski centar” organizovale su konsultativni sastanak na temu „Primena zakona o sprečavanju u porodici – prednost i izazovi”. Sastanak je organizovan u sklopu projekta „Ženska dimenzija pristupanja Evropskoj uniji – ljudska prava žena u dokumentima i procesima pristupanja Evropskoj uniji”, koji se realizuje uz podršku švedske organizacije „Kvinna Till Kvinna”.
Od početka godine devet je slučajeva femicida u Srbiji, a tokom prošle godine 26 žena je ubijeno tokom nasilja u porodici – podaci su, koji, samo statistički, odslikavaju trenutnu situaciju u kojoj je i, između ostalog, zbog koje je održan skup u Novom Sadu.
Photo by Pexels
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici počeo je da se primenjuje 1. juna 2017. i doneo je velike novine u zakonodavstvu Srbije, jer se njime uvode hitne mere zaštite od nasilja u porodici, procena rizika od ponavljanja nasilja, obavezna saradnja nadležnih službi i evidencija slučajeva nasilja, a sve u skladu sa standardima EU, navela je članica organizacije „Iz kruga Vojvodina” Ivona Zelić.
Od početka njegove primene razmatran je veliki broj slučajeva nasilja i određen je značajan broj hitnih mera, ali još uvek veliki broj pitanja ostaje otvoren. O tome, kao i o prednostima i izazovima u praksi bilo je reči na pomenutom skupu.
Nasilnici su najčešće supružnici
Najčešća vrsta nasilja u porodici je psihičko maltretiranje, potom sledi fizičko. Nasilje najčešće čine muškarci nad ženama, oni pod dejstvom alkohola. Od 2471 slučaja nasilja 1860 je nad ženama, što čini 75,3 odsto, a muškaci su žrtve nasilja u 24,7 odsto slučajeva. Najveći broj slučajeva nasilja dešava se među supružnicima, sledi nasilje dece nad roditeljima.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra podsetila je na to da još uvek, ni nakon deset meseci primene zakona, nema elektronske evidencije podataka, te se dobijaju tek na zahtev AŽC. MUP i republičko javno tužilaštvo odazivaju se i dostavljaju tražene podatke, dok se Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja oglušuje o zahteve.
Podaci iz nezavisnih izveštaja o primeni zakona govore o tome da se od juna 2017. do januara 2018. broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici u Srbiji povećao: u junu prošle godine razmatrano je 2400, a u januaru ove godine 4000 slučajeva nasilja. U junu 2017. izrečeno je 1100 hitnih mera, a ove godine u januaru 1700. Međutim, Tužilaštvo je podnelo samo sedam tužbi, što je zanemarljivo. Najveći broj tužbi i dalje se podnosi u Zrenjaninu. Kada je o Novom Sadu reč, u junu 2016. razmatran je 71 slučaj, a u januaru ove godine 149.
Photo by Pixabay
Daliborka Vojvodić Tomović iz Policijske prave u Novom Sadu naglasila je da je policija 24 sata dostupna građanima, da prima najveći broj krivičnih prijava nasilja u porodici, a da se hitne mere izriču kada se proceni da postoji i najmanji rizik. Ona je iznela da je od 2013. do 2017. u Novom Sadu podneto 2274 krivične prijave, a evidentirano 2325 krivičnih dela nasilja u porodici. Brojke se ne slažu, jer se dešava da u jednoj prijavi ima više krivičnih dela. U 2017. evidentiran je 2461 događaj nasilja u porodici, što je za 19 odsto više nego 2016. Ona smatra da taj podatak ne govori o tome da ima više nasilja, već da su građani hrabriji, češće prijavljuju nasilje i bolje su informisani o Zakonu sprečavanju nasilja.
Učesnici su se složili da je naveća prednost Zakona efikasnija zaštita žrtava, ali da je praksa pokazala da postoje segmenti koje bi trebalo dopuniti i menjati, pre svega uobličiti sudsku praksu u Srbiji, jer se Zakon vrlo često različito primenjuje kod gotovo istovetnih slučajeva.
Izvor: Dnevnik.rs
Komentari (0)