Za 4 meseca 7.847 hitnih mera za porodično nasilje

„Hitne mere su baš kada dođe do kraja. Nije to posle žučne svađe, ovde je policajac procenio da može da dođe do ozbiljnog nanošenja povreda, nasilja. Dakle – jun, jul, avgust, septembar, četiri meseca – 7.847 hitnih mera”, rekao je Stefanović na tribini „Zaustavimo nasilje, osnažimo žene”.

Prema njegovim rečima, „nije se dramatično povećao, niti nažalost smanjio” broj slučajeva porodičnog nasilja koji se dešavaju unazad 30 godina.

Jedina je razlika, kaže ministar, što se sada postigla važna stvar – da se žene sada ohrabruju da prijave to nasilje i da postoji efikasnije postupanje državnih organa.

„Za četiri meseca 7.847 hitnih mera. Pomislite unazad 30 godina, koliko žena je stradalo, da nikada nisu smele to da prijave, da nisu imale podršku državnih organa, i svoje porodice, okruženja… To se sve dešavalo u našoj zemlji i svi moraju da budu svesni toga”, ističe Stefanović.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je instrument, kaže Stefanović, jer sada postoji mogućnost, koja je, naglašava, pažljivo merena, da se izrekne hitna mera, kojom se udaljuje nasilnik iz stana, čak i kada je nasilnik vlasnik stana i to je, ocenjuje, bila prva značajna, velika, važna mera, da se zaštiti žrtva.

„Žene su zbog ekonomske zavisnosti odustajale od prijava. Komšije neće da svedoče, žrtve su nekada povlačile prijave iz straha i shvatili smo da nam mehanizmi nisu dovoljno efikasni. Imamo svi volju, ali nema postupanja i žrtve pate. Onda smo doneli taj zakon i ta hitna mera obezbeđuje prvenstveno da sačuvamo toj ženi život i da onda u skladu sa zakonom preduzimamo određene mere”, kaže Stefanović.

Pre svega, kaže da je u našem društvu jedno vreme postojao otpor da taj problem uopšte postoji, da se mislilo da je to problem nekog drugog i da „ta žena što prolazi pored mene sa tamnim naočarima jer ima masnicu na oku, to nije moj problem, ne mogu ja da rešim, zapomaganje te žene iz susednog stana, to isto nije moj problem. To je problem te kuće, što bih se ja mešao”.

Negacijom problema, kaže ministar, odbija se i početak njegovog rešavanja.

„Veliki broj prijava, naravno, ukazuje na to da ćemo imati veliki posao u budućnosti, koji mora da počne na vreme. Kasno je kada se u to uključi policija. Ja smatram porazom kada policija rešava i uređuje i ne može biti policajac svakome u dnevnoj sobi, da kuva ručak, ispraća na posao, tada je kasno. Nažalost, onda samo pokušavamo fizički da zaštitimo žrtvu”, kaže ministar.

Podseća da su u SAD u nekim priručnicima koje su izdavali pre više desetina godina za žrtve silovanja, davali čak uputstvo da te žene viču „požar”, jer, kada viču „silovanje”, veoma mali broj ljudi se ohrabri da dođe, a kada viču „požar”, dođu svi i još donose sekire, da razvaljuju vrata i rešavaju problem.

„I to je stvar svesti na kojoj mi moramo da radimo. Prvo da priznamo da taj problem postoji kod nas, da se s njime suočavamo, da su to stvari na koje mi moramo da obratimo pažnju i moramo da prihvatimo da to nije stvar koju će rešiti MUP, sudija, i bol žene nestala, dete srećno…To nije tako, to je problem društva, da se prihvati, da se svi aktivno uključe u njegovo rešavanje i da se pomogne pre svega žrtvama”, rekao je ministar.