Ako tokom letnjih vrućina osetite glavobolju, promenu raspoloženja, slabost ili halucinacije, to može biti alarm da vašem telu nedostaje voda. Iako je optimalan dnevni unos različit za muškarca, žene i decu, prosečna osoba treba da popije proseku dva i po litra vode dnevno kako bi organizam bio zdrav.
Količina optimalnog dnevnog unosa zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, spoljašnje temperature, fizičke aktivnosti i kalorijske vrednosti hrane. Dok muškarci imaju veći procenat vode u organizmu i njihov dnevni unos treba da bude oko tri litra, žene treba da popiju 2,2 litra vode.
One imaju veći procenat masnog tkiva, koje slabije vezuje vodu u odnosu na mišićno tkivo kod muškarca. Deca od pet godina treba da piju oko 0,75 litara, a sa deset godina oko litar vode dnevno.
– Maloj deci i bebama treba često nuditi tečnost, ali ih ne treba terati da piju velike količine odjednom – preporučuje britanski doktor Džordž Kvarel. – Treba da piju vodu sa niskim sadržajem natrijuma i soli. Na taj način, njihovi mladi bubrezi neće biti opterećeni nepotrebnim materijama.
Foto: Pixabay
Iako je ovo preporuka za decu, svi koji piju flaširanu vodu treba da obrate pažnju na sastav minerala: kalcijuma, kalijuma, natrijuma, magnezijuma, sulfata, hlorida i karbonata. Pre kupovine, važno je pogledati deklaraciju i pročitati šta sve voda sadrži.
– Ako flaširana voda ima do 1.000 miligrama suvog ostatka po litru, može da se pije u većim količinama – rekao je doktor Kvarel. – Voda koja ima više od 1.000 miligrama suvog ostatka je mineralizovanija. Može se konzumirati uz obrok, ali samo jedna do dve čaše dnevno.
NE OSTAVLJAJTE FLAŠU NA SUNCU
Ukoliko plastičnu flašu vode ostavite na suncu u parkiranom automobilu, to može biti opasno. Na visokim temperaturama, plastična ambalaža ispušta metal antimon, koji može biti štetan za ljudski organizam. Takođe, stvara se bisfenol A, koji oponaša estrogen, uzrokuje hormonalnu neravnotežu i povezuje se s bolestima dijabetesa.
Kvalitet i količina vode koju pijemo su siguran znak da ćemo izbeći dehidrataciju. Kako do nje ne bi došlo, treba piti vodu pre nego što ožednimo i dovedemo organizam do kolapsa. Simptomi dehidratacije mogu biti glavobolje, letargija, promene raspoloženja, suv nos, suva ili ispucala usta, tamniji urin, slabost, umor, zbunjenost i halucinacije.
Foto: Pixabay
– U dehidriranom telu dolazi do povećanja toksina, koje bubrezi ne mogu da prerade i izbace – upozorio je Kvarel. – Duži period bez dovoljnog unosa vode podstiče stvaranje kamena u bubregu i česte infekcije urinarnih kanala kod žene –
Mnogi pogrešno veruju da senadutost i zadržavanje vodeu organizmu mogu izbeći ako se ne pije voda. U stvari, naše telo zadržava vodu ako ima premalo vode u ćelijama. Ako je unos vode redovan, telo neće imati potrebe da stvara “zalihe”.
– Tečnost, takođe, omogućava da se telo reši viška natrijuma. Ako ne pijete vodu, povećavate koncentraciju natrijuma, koji dovodi do većeg zadržavanja vode i nadimanja – rekao je Kvirel.
Kod srčanih oboljenja, međutim, višak tečnosti u organizmu može da bude prepreka za normalan rad srca. Zato se srčanim bolesnicima, za razliku od zdravih osoba, ograničava unos tečnosti.
Izvor: www.novosti.rs
Komentari (0)