Dr Srđa Janković za Bebac: Zarazne bolesti nose hiljadama puta veći rizik od vakcina
17.01.2018. / Izvor: Bebac.com
Dr Srđa Janković, imunolog iz Univerzitetske dečije klinike Tiršova, odgovara za Bebac o aktuelnoj opasnosti od epidemije malih boginja i značaju vakcinacije
Rizik od štetnih posledica vakcine sa trajnim posledicama, neuporedivo je manji od rizika koji povlači upotreba praktično svih lekova (uključujući i one koji se prodaju bez recepta), kretanja u saobraćaju ili vožnje liftom.
Uprkos činjenici da imamo pouzdano sredstvo za suzbijanje zaraznih bolesti, dozvolili smo da nam se bolest poput malih boginja vrati i preti da ugrozi značajan broj stanovnika.
Koliko je ova bolest zaista opasna, mogu li se sprečiti komplikacije i zašto je roditeljski strah od vakcina veći od oboljevanja deteta, odgovara za Bebac dr Srđa Janković, imunolog iz Tiršove.
I pored toga što je vakcina zakonom obavezujuća, sve je veći broj roditelja koji odbijaju da vakcinišu svoju decu. Gotovo svako treće dete u Srbiji nije vakcinisano. Po mišljenju dr Jankovića, razlozi za to su višestruki i nemaju svi roditelji isti motiv za odbijanje vakcinacije. Ipak, kako kaže, zajedničko je to da su roditelji izgubili poverenje u lekare i naučnu medicinu.
"Roditelji gube poverenje u lekare, što je neretko povezano sa masovnim širenjem ogromne količine dezinformacija o bezbednosti i delotvornosti vakcinacije, čemu smo svi svedoci. Takođe, imam utisak da mnogi roditelji imaju otpor prema vakcinaciji jer je doživljavaju kao nešto neprirodno, što je zbilja šteta, jer vakcinacija se oslanja upravo na prirodne odlike našeg imunskog sistema i ubedljivo je najbliža idealu potpuno prirodnog sredstva za sprečavanje obolevanja i očuvanje zdravlja" - ističe dr Janković.
.jpg)
Dr Srđa Janković, Univerzitetska dečija klinika Tiršova
Koliko je alarmantno stanje u Srbiji kada je reč o epidemiji malih boginja?
Svakako da postoje razlozi za određenu zabrinutost i da svaku epidemiju, pa i ovu, valja shvatiti ozbiljno kako bi se njene posledice u što većoj meri sprečile ili ublažile. No ukoliko bih nešto nazvao alarmantnim, to bi pre bio dugoročni trend odustajanja od vakcinacije, jer bi u narednim godinama takav stav mogao da dovede i do mnogih drugih epidemija bolesti predupredivih vakcinacijom.
Da li je strah od vakcina opravdan, odnosno šta je najgore što može da se desi (kakve sve nuspojave od vakcina postoje)?
Vakcine svakako izazivaju neželjene reakcije, ali su te reakcije praktično uvek blage i prolazne. Često se, na primer, javljaju bol na mestu uboda, crvenilo, razdražljivost, kratkotrajno povišena telesna temperatura i slično. Ponekad se mogu javiti nešto izraženije reakcije, ali su i one vremenski ograničene.
Povišena temperatura usled vakcinacije može biti okidač za febrilne konvulzije (fras) kod dece kod koje postoji sklonost za to, ali ništa više no povišena temperatura usled ma kog drugog uzroka.
Zarazne bolesti, sa druge strane, povlače značajan rizik oštećenja zdravlja – hiljadama puta veći rizik nego vakcine.
.jpg)
Foto: Fotolia
Kada je reč o najgorem mogućem neželjenom događaju usled vakcinacije – da vakcinacija izazove štetnu reakciju s trajnim posledicama ili opasnošću po život – potrebno je naglasiti da je rizik da se tako nešto dogodi (koji se procenjuje na približno jedan na milion datih doza i to u najgorem slučaju) neuporedivo manji od rizika koji povlači upotreba praktično svih lekova (uključujući i one koji se prodaju bez recepta), kretanja u saobraćaju, vožnje liftom... Ukratko, realni rizik vakcinacije daleko je manji od mnogobrojnih rizika koje u svim aspektima života prihvatamo bez ikakvog straha.
Zašto su male boginje opasne i kakve sve komplikacije mogu da nastupe?
Većina osoba koje obole od malih boginja se, naravno, oporave bez komplikacija ili posledica. Međutim, rizik nastanka komplikacija se nipošto ne sme zanemariti. Najznačajnije među njima su:
- zapaljenje pluća,
- zapaljenje srednjeg uha,
- gubitak krvnih pločica (trombocita) s rizikom od krvarenja,
- zapaljenje grkljana (laringitis) koje nekada otežava disanje,
- zapaljenje moždanica (meningitis) i
- zapaljenje mozga (encefalitis).
Učestalost komplikacija varira u zavisnosti od populacije o kojoj je reč. U našoj sredini bi se moglo očekivati da se encefalitis i druge komplikacije opasne po život jave kod približno jedne na hiljadu obolelih osoba, dok su nešto umerenije komplikacije, ali takve da i dalje zahtevaju bolničko lečenje, daleko češće. Neophodno je napomenuti i da je rizik komplikacija veći kod dece i odraslih čiji je organizam oslabljen usled različitih hroničnih oboljenja, kao i u slučaju poremećaja imunskog sistema (imunodeficijencije).
Kako se leče male boginje i ima li načina da se spreče komplikacije?
S obzirom da je reč o virusnom oboljenju, ne postoji specifična terapija. Odgovarajuća nega, unošenje dovoljne količine tečnosti, prilagođena ishrana (uključujući, na primer, i staru dobru domaću pileću supicu) mogu donekle da olakšaju tok bolesti i pospeše oporavak. Lična higijena deteta i higijena posteljine i prostorije u kojoj dete leži su takođe važne; prostorija treba da bude dobro provetrena; posebno se mora naglasiti da dete sa malim boginjama ne treba preterano utopljavati, već ga valja pokrivati koliko i zdravu decu. Eventualnu simptomatsku terapiju će prema potrebi odrediti pedijatar.
Komplikacije je potrebno na vreme prepoznati i lečiti na način koji zavisi od njihove prirode. Ozbiljne komplikacije se leče u bolnici. Nažalost, ne postoji način da se rizik nastanka komplikacija u potpunosti otkloni, mada se opasnost svakako može umanjiti pažljivom negom.
Komplikacije je potrebno na vreme prepoznati i lečiti na način koji zavisi od njihove prirode. Ozbiljne komplikacije se leče u bolnici. Nažalost, ne postoji način da se rizik nastanka komplikacija u potpunosti otkloni, mada se opasnost svakako može umanjiti pažljivom negom.
Ko je sve ugrožen i da li mogu da obele i osobe koje su vakcinisane?
Svaka osoba koja nije stekla specifični imunitet (bilo vakcinacijom ili time što je preležala male boginje) ima veliki rizik da se pri kontaktu sa obolelom osobom zarazi i da oboli. U prvim mesecima života decu donekle štite antitela koja su dobila od majke (prirodni pasivni imunitet), ali ova zaštita postepeno iščezava u drugoj polovini prve godine života.
Osobe koje su vakcinisane takođe mogu oboleti, naročito ukoliko su primile samo jednu dozu vakcine MMR, a ne dve, no to je veoma retko. Ukoliko se dogodi da dobiju male boginje, vakcinisane osobe će najčešće imati ublažen oblik bolesti. Na ovom mestu valja napomenuti da je za stvaranje imuniteta nakon primanja vakcine potrebno određeno vreme (od desetak dana do tri nedelje) i da pre nego što prođe taj interval vakcinisana osoba još uvek nije zaštićena.
Osobe koje su vakcinisane takođe mogu oboleti, naročito ukoliko su primile samo jednu dozu vakcine MMR, a ne dve, no to je veoma retko. Ukoliko se dogodi da dobiju male boginje, vakcinisane osobe će najčešće imati ublažen oblik bolesti. Na ovom mestu valja napomenuti da je za stvaranje imuniteta nakon primanja vakcine potrebno određeno vreme (od desetak dana do tri nedelje) i da pre nego što prođe taj interval vakcinisana osoba još uvek nije zaštićena.
.jpg)
Foto: Fotolia
Da li je obavezna vakcina rešenje problema kao i kažnjavanje roditelja koji odbijaju vakcinu? Zapravo, šta je po vama najbolje rešenje za situaciju u kojoj smo se našli?
Lično bih voleo da zakonska prinuda nikome ne bude razlog da prihvati vakcinaciju svog deteta kao važnu i neophodnu zaštitu od zaraznih bolesti. Suštinski razlog za takvu odluku je, naravno, to što je za decu neuporedivo bezbednije da budu vakcinisana nego da ostanu nezaštićena. Različita društva služe se različitim merama i strategijama da bi se obuhvat stanovništva vakcinacijom održao na neophodnom nivou. U većini zemalja to podrazumeva i neki oblik prinude ili uslovljavanja.
No svakako da nam rešenje problema valja tražiti pre svega u boljoj komunikaciji između naučnika, lekara, medija i roditelja – celokupne javnosti, boljem razumevanju razloga za vakcinaciju i sveobuhvatnom zajedničkom radu na povratku poverenja u naučnu medicinu.
Važno je, na samom kraju, naglasiti da vakcinacija podjednako štiti pojedinca, lokalnu zajednicu i čitavo društvo.
No svakako da nam rešenje problema valja tražiti pre svega u boljoj komunikaciji između naučnika, lekara, medija i roditelja – celokupne javnosti, boljem razumevanju razloga za vakcinaciju i sveobuhvatnom zajedničkom radu na povratku poverenja u naučnu medicinu.
Važno je, na samom kraju, naglasiti da vakcinacija podjednako štiti pojedinca, lokalnu zajednicu i čitavo društvo.
Objavi ovaj tekst na
Da li ste trudni ili imate bebu?
Unesite termin porođaja ili datum
rođenja vašeg bebca i pratite njegov
razvoj iz nedelje u nedelju.
Unesite termin porođaja ili datum
rođenja vašeg bebca i pratite njegov
razvoj iz nedelje u nedelju.
Da bi se boja bolje primila najbolje predlažemo da izbelite jaja »
U prazničnim danima, mnoge bebice će prvi put probati hranu sa roštilja. Pročitajte zanimljive recepte i savete kako da im pripremite ukusan prvomajski obrok »
Tamo jednog normalnog lekara nisam videla.A teknotpusna lista je prica za sebe.Pisali su sta im se svidelo,a 90% toga sto au napisali nije tacno i kako onda da se veruje i kome.Moje dete je vakcinisamo tj.oboje.Moj muz i ja smo vakcinisani i... Čitaj dalje