Državnim zdravstvenim ustanovama u Srbiji biće dozvoljeno da organizuju tzv. večernje klinike od 11. decembra ove godine, koje podrazumevaju dopunski rad lekara zaposlenih u pružanju takozvanih vanstandardnih usluga građanima.
To treba da omogući veću bezbednost pacijenata, zadržavanje najboljih lekara u državnom sektoru, ali i priliv novca iz privatnog u državni sektor, najavio je juče ministar zdravlja Tomica Milosavljević.
Ministar je na konferenciji za novinare pred početak sastanka sa direktorima državnih zdravstvenih ustanova rekao da su večernje klinike u skladu sa zakonima o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju.
Tako će tri godine najavljivana reforma zaživeti za nekoliko meseci i građani će moći da biraju hoće li neku posebnu uslugu koju plaćaju dobiti u privatnom ili državnom sektoru.
Time otvaramo konkurentnost državnog i privatnog sektora. Više nema primedaba da je u privatnom sektoru usluga bolja. Kvalitet postoji i u državnom.
Pošteno je da građani znaju, ako žele neku vanstandardnu uslugu, gde mogu da je obave, ko tačno to radi i koliko to košta. Moći će da okrenu telefon večernje klinike i da zakažu uslugu kada njima odgovara.
Bezbednost pacijenata je bolja jer obaviti uslugu gde se ona inače stotinama hiljada puta radi bezbednije je nego tamo gde se obavlja ređe.
Naravno da će ustanove morati maksimalno da organizuju uobičajen rad, da unesu cveće, pozdrave pacijente, da puste tihu muziku… Direktori prvo treba zaposlenima da ponude podelu radnog vremena, u smislu da deo rade u državnom, a deo u privatnom sektoru – rekao je ministar.
Lekari koji se opredele za puno radno vreme u državnom neće moći da rade u privatnom sektoru, ali će moći dodatno da zarade u večernjoj klinici svoje ustanove, posle završetka dvosmenskog rada, subotom ili nedeljom. Milosaljević kaže da je to najbolji način da se najbolji lekari zadrže u državnom sektoru.
Oni koji se opredele za nepuno radno vreme u državnoj ustanovi, neće moći u njoj da budu na rukovodećim mestima. Zdravstveni radnik koji je odabrao nepuno radno vreme u državnoj ustanovi, ne može da obavlja dopunski rad u njoj, niti u drugim državnim ustanovama.
Kada ustanove obezbede prostorne i kadrovske uslove i Upravni odbori odluče o cenama vanstandardnih usluga, moraju da dobiju saglasnost Ministarstva. To znači da detaljno opišu način i postupak dopunskog rada, vrste uslugaspecijalnost i tačan broj angažovanih za pojedinačne vrste usluga.
Ustanova mora da podnese i podatke o listama čekanja, o vremenu čekanja i broju osoba na listama, podatke o vremenu zakazivanja pojedinačnih usluga, cene i radno vreme. Za tri godine niko nije ništa uradio i sada će direktori morati da izađu iza mojih leđa i da za nekoliko meseci naprave uslove za rad večernjih klinika – kazao je ministar.
Razlozi za reformu dopunskog rada
U privatnom sektoru dve trećine pregleda obavljaju lekari konsultanti iz državnog sektora. Milosaljević smatra da je prirodno da se novac koji oni zarađuju slije u ustanove iz kojih su stručnjaci potekli.
Ako imate 1.000 privatnih ustanova i svaka od njih po jednog konsultanta koji uradi jedan pregled dnevno po ceni od 50 evra, to je onda 50.000 evra dnevno, a godišnje 12.000.000 evra. Ako se polovina konsultanata vrati u državni sektor, imaćemo šest miliona evra godišnje, od toga tri onima koji su radili i tri ustanovama. To je velika suma. Ukupni godišnji bužet Ministarstva je 15 miliona evra – objasnio je ministar.
Komentari (0)