Celijakija je hronična autoimuna bolest koju karakteriše netolerancija organizma na gluten – belančevinu pšenice, ječma, raži i zobi. Bolest se najčešće javlja kod dece mlađe od dve godine, u prvih šest meseci po uvođenju cerealija u ishranu.
Tok i simptomi bolesti zavise od starosti deteta. Kod dece mlađe od devet meseci početak bolesti je nagao, dete zaostaje u rastu, prisutni su povraćanje i dijareja, stomačić je nadut. Kod dece starosti između devet i 36 meseci, problemi nastaju postepeno, sa simptomima koji nisu karakteristični samo za celijačnu bolest, što često odlaže vreme do konačne dijagnoze. A kod dece starije od tri godine, bolest je neprimetna, dete neupadljivo zaostaje u rastu, prisutna je anemija, pa čak i rahitis.
Kako se bolest utvrđuje?
Deca sa ovim crevnim oboljenjem ispoljavaju širok spektar simptoma: 70 odsto njih ima dijareju, koja se manifestuje kroz svetle, obilne, brojne penušave stolice neprijatnog mirisa, često sa vidljivim kuglicama masnoće. Povremeno može da se javi zatvor (opstipacija), a stolica je uglavnom blede boje. Osim što imaju slab apetit, kod dece se uobičajeno sreće ispupčen stomak. Pored povraćanja i anemije, ovo oboljenje često prate i mlitavost, letargija, razdražljivost… Simptomi pothranjenosti uključuju gubljenje kalcijuma, mada se promene na kostima mnogo češće sreću kod odraslih koji su oboleli od celijakije. Veliki broj dece je ispod idealne telesne mase, ili pokazuje znake zaostajanja u razvoju. Ograničena iskoristljivost hranljivih materija konačno utiče na ceo organizam.
Kada se bolest javlja?
Prvi simptomi celijakije mogu da se jave nakon uvođenja čvrste (nemlečne) hrane u ishranu bebe – hrane koja sadrži gluten. To se najčešće dešava od navršenih šest meseci, ili kada beba udvostruči telesnu masu od rođenja. Obično se javlja do druge godine života. Prema najnovijim studijama, pre navršene prve godine ne treba uvoditi u ishranu namirnice koje sadrže gluten (pšenica, ovas, ječam i raž).
Ozbiljni poremećaji
Ozbiljni zdravstveni poremećaji nastaju kod obolelih od celijakije zbog nedostatka važnih vitamina. Nedostatak vitamina A izaziva noćno slepilo, utiče na kožu i dovodi do gubitka telesne težine. Nedostatak vitamina D ometa razvoj građe kostiju, uz propratni rahitis. Nedostatak K vitamina smanjuje mogućnost zgrušavanja krvi, a nedostatak folne kiseline može da doprinese anemiji, koja je veoma karakteristična za celijakiju.
Da li je dijeta jedino rešenje?
Celijačna bolest je sa medicinskog aspekta definisana u svim zemljama sveta kao doživotno oboljenje. Jedina terapija je doživotno sprovođenje striktne bezglutenske dijete. Ishrana po pravilu ne sme da sadrži nijedan molekul glutena. Ovakav pristup u lečenju obezbeđuje zdrav život i potpun oporavak za 95 odsto obolelih.
Zabranjena hrana za osobe sa celijakijom
PŠENICA, RAŽ, JEČAM i sve njihove prerađevine i proizvodi koji sadrže ove žitarice i u tragu, pšenične klice, mekinje, pivo, bela kafa, viski kupovni hleb od kukuruznog brašna (uvek sadrži belo brašno), gotove supe, gotova hrana, sosevi, instant krompir suve smokve – beli prah na njima je često brašno, suhomesnati proizvodi poput salama, kobasica, viršli, pašteta – pretežno sadrže brašno.
Mere opreza u kuhinji
Birajte namirnice za koje pouzdano znate da su bez glutena. Sve posuđe koje koristite, a koje je bilo ili moglo biti u kontaktu sa namirnicama koje u sebi sadrže gluten, dobro operite. Dobro operite i radne površine na kojima se mogu nalaziti tragovi proizvoda koji u sebi sadrže gluten. Nemojte koristiti baš nijedan sastojak, posuđe ili alat koji je možda kontaminiran glutenom.
Da li je bezgluteinska dijeta štetna?
Bezglutenska dijeta pogodna je i za decu, i za trudnice, i za dijabetičare. Jedino na šta je neophodno da obratite pažnju jeste da, s obzirom na to da ne smete da unosite pšenicu, ječam, raž i ovas, morate da nadomestite unos biljnih vlakana. Potrudite se zato da jedete dovoljno voća i povrća svaki dan. Treba da obratite pažnju i na to da unesete dovoljno kalcijuma i vitamina, naročito kompleksa B vitamina.
Komentari (0)