ADHD sindorom predstavlja deficit pažnje i poremećaj hiperaktivnosti (Attention Deficit and Hyperactivity Disorder - ADHD) kod dece i odraslih. Poremećaj se od četiri do devet puta češće sreće kod dečaka nego kod devojčica i najizraženiji je u periodu od šeste do dvanaeste godine. 

Naučnici smatraju da ADHD sindrom može izazvati nekoliko faktora: 

 komplikacije u vreme trudnoće (preležane infekcije, određeni lekovi,       nepodudarnost majčine i bebine krvi);

 komplikacije prilikom porođaja (povrede novorođenčeta, čak i laka           hipoksija kod nedonoščadi);

 bolest deteta (trovanje ugljen-monoksidom, encefalitis, meningitis, srčana oboljenja);

 genetska predispozicija;
 alkoholizam i psihičke bolesti roditelja.

Deca sa ADHD sindromom pokazuju različite znake poremećaja pažnje i impulsivnosti. Neki od simptoma su:

- dete je u stalnom pokretu

- dete je često uznemireno

- dete ne izgleda kao da sluša ono što govorite

- dete se veoma bučno igra

- dete često prekida ili upada u reč onom ko govori

- dete ne završava započete zadatke 

- dete ima jako dobro percepciju i veliku moć zapažanja

- dete je izrazito znatiželjno, ne zanimaju ga površna objašnjenja

Dijagnoza ADHD sindroma se postavlja nakon što je dete pokazalo više od šest simptoma poremećaja pažnje ili hiperaktivnosti u trajanju od najmanje šest meseci. Lekari postavljaju dijagnozu na osnovu određenih smernica i kriterijuma, što podrazumeva prikupljanje informacija iz nekoliko izvora - škole, roditelja/staratelja. Lekar će takođe uporediti ponašanje deteta kod kog treba postaviti dijagnozu sa ponašanjem druge dece.  

Kombinovani - obuhvata nedostatak pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost. Ovo je najčešći oblik ovog poremećaja. 

 Hiperaktivno-impulsivni tip - obuhvata hiperaktivnost i impulsivnost, ali je dete uglavnom u stanju da zadrži pažnju na određenoj stvari/aktivnosti...Ova kombinacija poremećaja najčešće se otkriva još u predškolskom uzrastu i od nje pati oko pet odsto dece sa ADHD sindromom.                        
  Nepažljivi - deca sa ovim tipom poremećaja su uglavnom slabo aktivna. Ne ometaju aktivnosti na času niti drugu decu, pa često simptomi ostaju neprimećeni.

Za lečenje ADHD sindroma pre svega se savetuju psihoterapija kako individualna tako i porodična, sportske aktivnosti i učenje socijalnih veština. Stručnjaci su saglasni da se lekovi uvode tek kada su simptomi jako izražani i utiču na svakodnevni život deteta i kada nijedna druga terapija ne daje rezultate. Lečenje medikamentima je najrasprostranjenije u Sjedinjenim Američkim Državama.  

Nakon dana provedenog u učionici, detetu sa ADHD sindromom treba ponuditi raznovrsne aktivnosti tokom kojih će sagoreti višak energije. Aktivnosti birajte u skladu sa interesovanjima deteta, ali su se aktivnosti koje se odvijaju van kuće do sada pokazale kao najbolje. Evo nekoliko saveta:

Vežbanje u prirodi - vožnja bicikla ili šetnja pružaju inzvanredne             mogućnosti za sagorevanje viška energije

 Sviranje instrumenta - sviranje u orkestru ili pevanje u horu pružiće detetu mogućnost da nauči kako da funkcioniše u timu, što je jedna od najbitnijih veština koju treba da nauče deca sa ADHD-om                    

 Plivanje - ovaj sport je bitan za učenje samodiscipline

 Gluma - časovi glume, kao i boravak na bini omogućiće detetu da stekne samopozdanje, rutinu i koncentraciju

 Timski sportovi - probudiće timski duh u detetu i naučiti ga da poštuje     pravila igre.