Stručnjaci kažu da je voda najzdravije piće. Ne bez razloga. Već i pri malom nedostatku ove nezamenljive tečnosti u našem organizmu javljaju se znaci dehidracije: malaksalost, glavobolja, promena krvnog pritiska, koža postaje suva, pecka i peruta se, a ako smo duže vremena žedni, mogu da se jave poremećaji u radu nervnog sistema, bubrega i jetre.
Interesantno je da na svet dolazimo sa 72 odsto vode, ali vremenom, zbog manjeg unošenja, taj procenat pada tako da ljudsko telo sadrži između 57 do 60 odsto vode. Mišićne ćelije, na primer, imaju 70-75 odsto vode, dok masne imaju samo 10-15 odsto vode. Stručnjaci preporučuju između 6 do 8 čaša vode dnevno, ali neka najnovija, nedavna proučavanja su „podigla” ovu količinu na čak 10 čaša za žene i 12 za muškarce. Uostalom, sve je više i dokaza da odgovarajući unos vode ima ulogu u prevenciji hroničnih bolesti. Naime, nova istraživanja dovode u vezu male količine unošenja tečnosti sa pojavom karcinoma bešike, debelog creva, dojki, prostate, bubrega i testisa.
– Idealno je uzimati je triput dnevno minut-dva pre jela, jednu do jednu i po čašu vode. Na taj način kontinuirano ispiramo bešiku, a žene neće imati cistitis. Voda ima još blagodeti. Unoseći je redovno ispiramo i bubrege, sprečavamo gnojnu upalu bubrega, pojavu kamena kao i peska, koji su u stvari kristali oštrih ivica koji kada krenu iz bubrega razaraju tkivo, a kao posledica se javlja krvava mokraća. Voda reguliše i probavu, što je posebno važno ako se zna da čak 85 odsto žena u Srbiji nema regulisanu stolicu. Zato treba da je piju pre jela i opet, odmah nakon obroka – savetuje primarijus dr Petar Borović iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
Bilo da tečnost unosimo u organizam pijenjem obične česmovače, gazirane, ili negazirane mineralne vode, biljnim čajevima, sokovima, supama ili kroz namirnice bogate njome (voće i povrće) osnovne telesne funkcije kao što su metabolizam, probava, regulisanje telesne temperature i slično ne mogu se zamisliti bez nje. Voda reguliše i krvni pritisak, kiselost i sastav svih hemijskih reakcija u našem organizmu. Najzdravije je piti „na tašte” (ujutru, pre obroka). Jer, ako se pije sa hranom, razređuje želudačne sokove, hrana počinje da truli što može da izazove težinu i nadutost u stomaku.
– Zvanična medicina u Srbiji smatra da dnevno treba unositi između 6 i 8 čaša. Po pravilu, čovek uvek treba da popije čašu do dve više nego što mu organizam traži, a to je za većinu ljudi upravo 6 do 8 čaša. Naravno, leti, kada su vrućine i kada se više znojimo, treba unositi i više tečnosti. Ako je temperatura vazduha 28 stepeni, onda treba popiti 2,8 litara vode ili celih osam čaša na dan, pa čak i devet kod onih koji se jako znoje i bave teškim fizičkim radom. Oni koji treba da budu obazrivi kod unosa tečnosti su srčani bolesnici – njima se ne preporučuje da piju više od pet čaša dnevno – napominje dr Borović.
Trovanje i otoci
Trovanje vodom može da nastupi ako se uzima previše soli (više od 2,5 grama dnevno) i previše tečnosti, jer natrijum iz soli vezuje vodu za sebe i zadržava u organizmu. Tada dolazi do povećanja krvnog pritiska i pojave otoka u organizmu – upozorava dr Petar Borović.
Komentari (0)