Mališani su skloni tome da oponašaju osobe iz najbližeg okruženja, što je dobro. Međutim, ono što može da predstavlja problem jeste činjenica da to imitiranje ubrzo prerasta u nadmetanje, pa dete želi da pokaže da može nešto da uradi i bolje od uzora – da pre stigne do cilja, skoči što dalje, otpeva glasnije, pročita brže… Uglavnom je reč o zdravom takmičarskom duhu i potrebi deteta da bude bolje a ne lošije od okoline.
Ali, ako roditelji ne usmere dete i njegov potencijal, ono može da postane sujetno, sebično i spremno na sve da bi postiglo uspeh. Stoga roditelji treba da podstiču dete da se takmiči u raznim prilikama (igri, postizanju uspeha u školi, u urednosti, lepom ponašanju), ali i da mu pojasne da mora da bude spremno i na neuspeh, odnosno da, kada se takmiči, ne mora da postigne uspeh po svaku cenu.
Komentari (0)