Strah za sigurnost
Najčešći početni strah je pitanje hoćete li moći zaštititi svoju porodicu i pobrinuti se za nju. U većini porodica, kada se rodi prvo dete, dolazi do iznenadne promene: s dve plate za dvoje ljudi prelazi se na dve ili čak jednu platu za troje ljudi. A to je u današnjem svetu težak teret. Otac mora biti jak na način s kojim se pre nije susreo. On mora pružiti ne samo finansijsku, nego i emocionalnu podršku. Njegovoj suprzi će trebati njegovu pomoć, ona će prolaziti kroz emocionalne promene, a on mora biti spreman na to da se ona može osloniti na njega.
Ponekad je žena ta koja zarađuje više, pa kada zatrudni, pritisak na muškarca da nađe bolji posao može biti poprilično jak (pritisak potiče i od partnerke i od ljudi koji vas okružuju).
Mnogi muškarci osećaće će potrebu da preuzmu na sebe svu buduću odgovornost za porodične prihode i možda će hteti i da njihova partnerka prestane da radi. Takvo razmišljanje ponekad može biti metoda koja osigurava da muškarac oseća da u potpunosti pridonosi porodici, jer ipak on ne može da nosi dete devet meseci, pa onda mora da učestvuje na drugi način. Ali kod donošenja odluka pokušajte da uzemete u obzir šta i vi i vaša partnerka želite u budućnosti i pokušajte da budete što praktičniji, bez da temeljite svoj izbor na onome ”šta bi trebalo da uradite”.
.jpg)
Ali ja uopšte ne volim decu, kako ću se nositi s tim?
To nije glupo pitanje. Ono što mnogi muškarci koji će po prvi put postati očevi znaju o deci, ograničeno je na život malih dečaka i to samo zato jer su oni to jednom bili. Mnogi muškarci boje se svega nepoznatog u vezi sa malom decom, pogotovo ako će dete biti devojčica.
Najbolji način gledanja na to jeste da zapamtite da s prvim detetom i vi i vaša partnerka učite šta treba da radite, pa sarađujte što je moguće više ili podelite zadatke i smejte se o tome za vreme večere dok razmenjujete savete. Svoje dete ćete sigurno voleti.
Strah od očinstva
Otprilike polovina novih i budućih očeva priznaju da su ponekad makar samo na trenutak znali da pomisle da oni zapravo nisu očevi svoje dece. Ali, ako ih upitate da li sumnjaju da ih je supruga prevarila, biće uvređeni i povređeni. S logične strane to nema smisla, ali s emocionalne strane događa se nešto drugo. Taj strah temelji se na podsvesnom uverenju da nisu dovoljno dobri da bi mogli stvoriti nešto tako izvanredno kao što je sopstveno dete.
Strah od smrtnosti
Svi smo mi nepobedivi kad smo mladi. Dolazak deteta za mnoge muškarce može podstaći prihvatanje da više nisu ”mladi” i da se sada nalaze na nizbrdici prema smrti. Kada ste deo početka života, ne možete da izbegnete razmišljanje o kraju života. Misli o vašoj vlastitoj smrtnosti mogu biti zastrašujuće. Više niste najmlađa generacija, stigla je vaša zamena i ako sve bude u redu, umrećete pre svog deteta. Za mnoge mlade muškarce koji misle da su besmrtni i nepobedivi, to je velika promena.
Dolazak bebe možda će značiti da ćete prestati da rizikujete svoj život vozeći se prebrzo u automobilu ili da izvodite vratolomne skokove u vodu. To su, naravno, lični izbori zasnovani na strahu od smrtnosti svakog pojedinca, ali to što imate dete, ne znači automatski i da treba da prestanete da živite.
.jpg)
Strah od ”ženske medicine”
Za neke muškarce ginekologija je nešto strano, hladno, to je nešto što ne razumeu dobro. Čak i kao posmatrači, mnogim muškarcima je neprijatno i osećaju se sputani kad su u blizini ginekološkog stola i pregleda. Ginekološke ordinacije i porodilišta nisu baš prijatna očevima. Muškarci obično nisu baš dobro upoznati sa ženskim reproduktivnim organima – to je ono što se događa ”tamo dole”. I tako kada se muškarci prvi put susretnu s time, potpuno su izgubljeni.
Što više možete razumeti o tome što se događa unutar vaše partnerke, više ćete moći da saosećate s njenim stanjem. Priprema – zajedničko odlučivanje o vrsti nege koju želite za vašu partnerku i bebu – od velike je pomoći. Plan porođaja u kom je tačno određena vaša uloga, takođe pomaže da vam razjasni šta vas čeka u celom tom procesu.
Mogu li podnositi njene emocionalne promene?
Ovo je poprilično teško. Vrlo je verovatno da ćete u prvoj trudnoći upoznati stranu svoje partnerke koju još nikad niste upoznali, bez obzira na to koliko ste bliski. Hormonalne promene u njenom telu mogu uzrokovati raznorazne čudne osećaje koji se ne uklapaju u njen ”normalni” karakter, ali nemojte da se brinete, većina problema je kratkotrajna. Svaka žena drugačije reaguje na trudnoću, tako da vam niko ne može sa sigurnošću reći šta da očekujete, ali evo nekoliko primera:
Prvih nekoliko nedelja – pomalo ljuta i nervozna
Oko 10. nedelje – ne može se setiti šta je rekla pre 30 sekundi
Oko 15. nedelje – ljuta jer ima još puno do kraja trudnoće
Oko 20. nedelje – iznenadni izlivi frustracije/besa zbog televizijskih vesti
Oko 25. nedelje – plače sat vremena zbog televizijske reklame (one sa kucom)
Oko 30. nedelje – prvo vrišti, a onda plače od besa zato što je rolna wc papira okrenuta naopako
Oko 35. nedelje – ljuta jer zadnjih par nedelja traje ZAUVEK!
I još jedna stvar… Šta god da se dogodi, NIKAD joj nemojte reći ”Ah, to su samo hormoni” kada viče na vas zbog nereda u kuhinji.
Strah od prisustva porođaju
Više od 80 odsto budućih očeva brine o tome da neće znati kako da se ponaša kad njihova žena bude rađala. Bojali su se da će se onesvestiti, povratiti ili da će im biti zlo. Svi muškarci su to očekivali – ali to se skoro nikada ne dogodi. Možda ne možete podneti pogled na krv, ali verovatno ćete se previše brinuti za svoju partnerku i dete da biste dopustili da to previše utiče na vas.
Ako zaista ne podnosite krv, izađite iz porođajne sale. Nemojte ignorisati svoje strahove – pokušajte da ih savladate, razgovarajte s drugim očevima koji su prošli isto to. Prva stvar koju očevi najčešće kažu kad izađu iz porodilišta: ”Beba i moja supruga su dobro; dobili smo curicu”. A druga stvar koju kažu je: ”Nije mi bilo mučno – sve je bilo u redu”.
Strah za zdravlje supruge ili deteta
Tokom porođaja muškarci često strahuju da nešto može krenuti po zlu. Javljaju se misli o gubitku deteta, o gubitku supruge te da bi onda morali sami odgajati dete. Muškarčev strah od smrtnosti se takođe može preneti i na njegovu suprugu i dete.
Nije bilo tako davno da je porođaj bio pun opasnosti. U ranim 20-im godinama prošlog veka najčešći uzrok smrti kod žena ispod 50. godine bio je porođaj. Danas, ako porođaj dobro prođe i beba je u redu, još uvek ćete otkriti da većina roditelja potajno prebrojava bebine prstiće na rukama i nogama.
Strah od promene odnosa
Muškarci se često boje da će njihova supruga voleti bebu najviše na svetu – da će njih isključiti iz te intimne povezanosti i da će ih neko zameniti. To nije potpuno neosnovan strah ako muškarac tokom i posle trudnoće ne igra svoju ulogu kako treba. Ako se za vaše dete brine isključivo majka, tada njen zaštitnički stav nad detetom može dovesti do smešne situacije da otac mora da traži dopuštenje da bi provodio vreme sa svojim detetom. On joj mora jasno dati do znanja da je to i njegovo dete i da su oni partneri u odgajanju. Ponekad otac treba sam da provodi vreme s bebom dok se majka može posvetiti sebi ili nekim drugim stvarima.
Ovaj problem može biti rešen tako da otac preuzme punu i aktivnu ulogu u trudnoći i nakon porođaja u pomaganju supruzi s bebom. Svaki roditelj na svoj individualan način pruža vitalne elemente za bebu: sigurnost, toplinu, hranu, utehu, osećaj samosvesti i svest o spoljnom svetu. Ko šta pruža i u kojoj meri, zavisi od osoba o kojima se radi.
Dete kod oca traži njegov osećaj slobode i odvojenosti i osećaj za svet. Naravno, te vrline mogu poteći od bilo kog roditelja, ali kada se slože zajedno, to je savršeno.
Hoću li biti dobar otac?
U jednom trenutku tokom trudnoće vaše supruge verovatno ćete se početi pitati kakav ćete biti tip oca. Takvo razmišljanje će se verovatno nastaviti i nakon rođenja deteta.
Naša zamisao očinstva nastala je iz naših vlastitih iskustava dok smo bili deca. Kada ste bili dečak, verovatno se nije očekivalo da će vaš otac preuzeti jako aktivnu ulogu u vašem odrastanju na način na koji svi očito sada od vas očekuju.
Želite li da budete upravo onakvi kakav je bio vaš otac (što može biti dobra ili loša stvar, u zavisnosti od toga kakav vam je bio otac) ili želite da izađete iz tog okvira i pokušate s novom generacijom vaspitavati drugačije, izbor je samo na vama.
Komentari (0)