Sve je više ljudi koji pate od alergija te traže informacije i načine kako da pomognu sebi.
Problem može biti tim veći jer se o alergijama premalo zna i ponekad ih je teško prepoznati zbog niza različitih, netipičnih simptoma
Ako alergije nisu burne, ljudi ih neretko zanemaruju, ne znajući da nelečene alergije mogu izazvati i teške degenerativne bolesti. No nisu u pravu ni pesimisti koji misle da su alergije dijagnoza za ceo život i da se nikako ne daju izlečiti.
Veliki je problem prepoznati alergije. Navikli smo posmatrati samo njihove simptome kao što su suzne oči, šmrcanje, problemi sa sinusima, osip na koži, polenska groznica. Međutim, alergije su zapravo podmukle i češće nego što mislimo. Mogu biti povezane s astmom, artritisom, upalom žučne kese, upornom glavoboljom, Crohnovom bolešću, depresijom, psihotičnim ponašanjem te poprimiti oblik više od stotine drugih zdravstvenih tegoba koje na prvi pogled nemaju veze s alergijama.
Ono što smatramo upalnim procesima zapravo mogu biti alergije. Naime, i alergije i upale povezujemo s istim simptomima: bol, oticanje, vrućina i crvenilo. Kad god imate alergiju prisutan je barem jedan od ovih simptoma. Ako je alergijska reakcija bliže koži, očita su sva četiri znaka – dobićete osip koji će izazvati otok, crvenilo, osećaj topline i bol. Kad se alergijska reakcija zbiva dublje (gde ima manje nervnih završetaka), tkivo može biti oteklo, crveno i toplo, a da vi to i ne osetite.
Ne postoje ni pravila kada i na što će se javiti alergija – neko ceo život može bez problema primati penicilin ili jesti jagode, a onda odednom bukne alergija, u blagom ili čak po život opasnom obliku. Deca češće pate od alergija nego odrasli, no mnoge dečje alergije s vremenom se povuku, posebno kad su u pitanju one najčešće (na mleko, soju, kikiriki, ribu i slične, uobičajene namirnice).
Alergija je uvek reakcija na nešto s čime telo dolazi u dodir ili što unosimo u telo. Iz nekog razloga telo to tumači neprijateljem/opasnošću i stvara antitela. Osim alergija postoji i preosetljivost na određene vrste hrane, a razlika je u antitelima. Preosetljivosti uglavnom nismo svesni, ali je možemo ustanoviti dosta skupim testovima.
Čestice i materije koje izazivaju alergije nazivamo alergenima, a najčešći alergeni nalaze se u hrani, kućnoj prašini, plesni, dlakama i slini kućnih ljubimaca.
Muči li vas alergija, prva dilema s kojom ćete se suočiti je na koji način se lečiti. Čini se da najbolje rezultate postižu alergičari koji su prihvatili ponešto od konvencionalnih, a ponešto od alternativnih metoda lečenja. Konvencionalna medicina jedina može brzo ublažiti simptome i spasiti život kod najdrastičnijih reakcija poput anafilaktičkog šoka od kojega se može umreti u nekoliko minuta (srećom, retko se događa). No, dugoročno gledano, alergije su pouzdan znak da nešto u našoj okolini ili načinu života nije u redu. Alternativa pokušava naći uzrok bolesti i lečiti čitavog čoveka, a ne samo simptome odnosno usko, bolesno područje. Alternativne metode najčešće leče promenama ishrane i životnih navika, kao i nekim napicima od sastojaka iz prirode. Ipak, s alternativom valja biti vrlo oprezan: osim što su naučno neutemeljene, mnoge od tih metoda su i potpuno neučinkovite. Srećom, ima i onih koje su se u praksi pokazale pouzdanima na velikom uzorku bolesnika, pa će i brojni lekari savetovati njihovu primenu bez obzira što za te metode nema uvek naučnih objašnjenja.
Porast alergija u savremenim gradovima verovatno je povezan s čovekovim intervencijama – pesticidima, dodacima hrani i brojnim veštačkim materijalima u našoj okolini. Česte su i alergije na hranu od genetski modificiranih organizama jer telo verovatno novi sastav hrane tumači kao nešto nepoznato i potencijalno opasno.
Bez obzira za koji način lečenja ste se odlučili, kvalitetne promene životnih navika i ishrane mogu pomoći kod većine alergija bez obzira na uzrok. Puno ćete učiniti obrocima od sveže sezonske, najbolje ekološki uzgojene hrane. Dobro je smanjiti unos hrane životinjskog porekla (mesa, mlečnih proizvoda, jaja…) te rafinirane hrane (belog brašna, bele riže i belog šećera).
Ishranu bazirajte na svežem povrću, voću, mahunarkama i žitaricama. Smanjite vlažnost prostorija u kojima dugo boravite ispod 50 posto kako biste izbegli plesan, iz kuće maknite čupave tepihe i sve ostalo u čemu se lako skuplja prašina, posteljinu menjajte jednom nedeljno. Gde god je moguće, veštačke materijale s kojima često dolazite u dodir zamenite prirodnima.
Komentari (0)