U Srbiji svako sedmo školsko dete ima neki oblik astme, a pojačano zagađenje vazduha, naročito zimi, pogoršava stanje obolelih. Međutim, ako se odmah počne sa lečenjem bolest se uspešno može držati pod kontrolom.
Astma je hronična upala disajnih puteva koja izaziva neprijatno stezanje u grudima i teškoće pri disanju, ali se kod dece uglavnom javlja u blažem obliku i u više od 80 odsto slučajeva je alergijskog tipa.
Astma je jedan od vodećih uzroka morbiditeta i mortaliteta u svetu, a epidemiološki podaci pokazuju da se učestalost bolesti povećava poslednjih 20 godina u svim starosnim grupama, naročito među decom, ističe pulmolog Instituta za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije Vesna Petrović – Bošnjak.
Duvanski dim, prašina, plesan, grinje, dlake kućnih ljubimaca, polen, ali i neprikladna hrana u ranom detinjstvu, mogu da izazovu alergiju koja će podstaći napade astme.
U Beogradu, posebno u zimskim mesecima, nivo zagađenja uveliko prelazi dozvoljenu granicu, jer se u saobraćaju, kao jednom od zagađivača, često koristi dizel gorivo, a i u benzinu ima kancerogenog olova.
Stručnjaci ukazuju da u urbanim sredinama ima mnogo izvora zagađenja – saobraćaj, mnoga individualna ložišta, toplane, kotlarnice.
Astmu je važno otkriti na vreme i odmah početi lečenje, jer uz redovne kontrole dete može da vodi normalan život, pa čak i da se bavi vrhunskim sportom. Ako se bolest zapostavi, obično prelazi u težak oblik od kog boluje 15 odsto dece.
“Uvek valja misliti na astmu kada se javi nekoliko uzastopnih epizoda otežanog disanja, praćenog čujnim škripanjem, kašljem koji je izražen i tokom noći, na početku ili neposredno posle završetka fizičkog napora”, kaže načelnik Službe za lečenje bolesti pluća u Institutu za majku i dete dr Predrag Minić.
Najviše problema sa astmom deca imaju zbog duvanskog dima, koji sadrži 4.600 otrovnih sastojaka, a bebe čije majke puše češće se rađaju sa slabije razvijenim plućima, češće imaju sklonost ka alergijskim oboljenjima i češće obolevaju od astme.
Komentari (0)