Šta znači ranica na grliću materice?

Prema podacima koje je 2013. godine objavio Tanjug maltene svaka druga devojka u Srbiji ima promene na grliću materice. U jednom Dispanzeru za žene u Kruševcu prilikom pregleda utvrđeno je da je od 203 adolescentkinje, 105 njih imalo promene na grliću materice, a sve su imale manje od 24 godine. Pitali smo ginekologa Mimu Fazlagić da nam pojasni ovo stanje.

Termin koji se najčešće koristi za promene na grliću je “rana” ili “ranica” na grliću materice. Doktorka kaže da ovaj naziv često uplaši devojke.

– Uobičajen naziv za ovaj problem je zaista ranica na grliću materice i svaka moja pacijentkinja misli da ima defekt tj pravu ranu. To ne odgovara pravom stanju stvari. Radi se o sledećem. Grlić materice je građen kao šuplja cev jedna vrsta epitela oblaže unutrašnji deo a druga vrsta epitela spoljašnji deo. Epitel koji je unutra je tanak jednoslojni a epitel koji je spolja je deblji, slojevit i otporniji”, objašnjava doktorka.

U toku života i pod različitim hormonskim i infektivnim uticajem epitel koji je tanak iz unutrašnjosti pređe na spoljnu stranu. Takvo stanje se na latinskom jeziku zove ektopija.

Preporuka je da se jednom godišnje ode na kontrolu

– U bukvalnom prevodu na naš jezik znači “tamo gde mu nije mesto” . Neko je to nekada preveo kao ranica i tako je ostalo zauvek. U stvari to samo znači prelazak jedne vrste epitela u zonu gde vlada drugi epitel. U nekim periodima pomeranje tog epitela i stvaranje ektopija moze biti čak i fiziološko tj normalno, a ako se konstatuje postojanje promene dalji tretman zavisi od puno stvari koje će vam objasniti lekar – precizira Fazlagić i dodaje da nisu sve promene bezazlene, ranica može da dovede do prekancerogenog stanja.

– Postoje različite vrsta ektopija . Neke zahtevaju kontrolu , neke zahtevaju biopsiju a neke najcesce one koje nastaju pod dejstvom HPV virusa mogu biti i prekancerogene. Tretman i rizik ektopije zavise od vrste a to ce proceniti vas ginekolog – kaže lekarka.

Sama ranica nije bolna i simptomi se otkriju tek kasnije.

– Jako često uopšte nema simptoma, može da se javi pojačan sekret, ali ni to se ne dešava uvek. Što se lečenja tiče, nekada je dovoljno uzeti vaginalete i problem će nestati a nekada je potrebna biopsila i tretman termokauterom ili radio talasima – priča Mima.

Stručnjakinja naglašava da je najvašnije savet redovna kontrola.

– Pošto je grlić organ koji je dostupan pogledu može se precizno kontrolisati i smatra se da ako pacijentkinje jednom godišnje idu na kontrolu svaka promena će se uočiti u najranijoj fazi sto omogućava potpuno izlečenje”, zaključuje Fazlagić.