Šta mi govorimo deci, a šta ona zapravo čuju?

Ako su muškarci sa Marsa, a žene sa Venere, onda mališani moraju biti iz potpuno drugog sunčevog sistema. Često se pitam da li moja deca i ja govorimo istim jezikom. Ne govorimo, ali kada imam celih 45 sekundi za sebe, volim da ih iskoristim razmišljajući o stvarima koje nikako ne mogu da promenim.

Često se pitamo da li pričamo istim jezikom 
 

Komunikacija između mojih mališana i mene je pomalo nejasna. To izgleda kao da odete u Francusku i tražite čašu vode na keltskom jeziku.

Evo par primera:
 

1. Šta ja kažem: “Molim te pokupi igračke.”
Šta moj mališan čuje: Hajde da se igramo automobilima i pobacamo ih po celoj sobi.
 

2. Šta ja kažem: “Molim te pojedi sve to.”

Šta moj mališan čuje: Igraj se sa brokolijem i šargarepama, a onda naredna dva minuta imitiraj mačku.
 

3. Šta ja kažem: “Obuci se.”

Šta moj mališan čuje: Ništa.
 

4. Šta ja kažem: “Prekini da diraš to.”
Šta moj mališan čuje: Molim te nastavi da diraš to.
 

5. Šta ja kažem: “Ne skači sa stepenica.”

Šta moj mališan čuje: To je fenomenalno. Sledeći put se prevrći niz stepenice sve do trpezarije!
 

6. Šta ja kažem: “Podeli to sa sestrom.”

Šta moj mališan čuje: Nikad, ali nikad nemoj da daš nikome tu igračku. Čuvaj je  životom. Kao da je poslednja igračka koju ćeš imati.
 

7. Šta ja kažem: “Ne!”
Šta moj mališan čuje: Pitaj me još hiljadu puta.
 

8. Šta ja kažem: “Obuj se.”

Šta moj mališan čuje: Skini majicu i stavi pantalone na glavu.
 

Možda stvarno odem na Veneru. Ako tamo postoji bilo kakav oblik života, sigurna sam da bih se bolje sporazumevala i da bi izazovi bili mnogo lakši i jednostavniji nego što su sa mojom decom. Ako ništa drugo, tamo bih i očekivala da mi postavljaju jedno isto pitanje milion puta, a takođe ne bih bila iznenađena da ih vidim kako nose pantalone na svojoj glavi.