Svima nam se desilo da se jednostavno slomimo i počnemo da plačemo jer nam je svega preko glave… Međutim, kada se takvo ponašanje javi kod dece, često i neočekivano, možda je ipak nešto drugo u pitanju, a ne samo njihove bubice.
Možda je u pitanju emocionalna disregulacija, a evo šta ona predstavlja.
Emocionalna disregulacija odnosi se na konzistentnu nesposobnost osobe da reguliše sopstvene odgovore na određene stimulanse. Kao što sama reč kaže, emocije nisu regulisane pa se mogu javiti ekstremne reakcije na male okidače.
.jpg)
Foto: Fotolia
Emocionalna regulacija je suštinski deo razvoja ličnosti i doprinosi osećaju sigurnosti i udobnosti u svetu, što dovodi do osećaja poverenja i kompetentnosti u životu. Disregulacija, sa druge strane, dovodi i do stvari kao što su impulsivnost, anksioznost, rigidno razmišljanje, teškoće u razumevanju onoga što im se govori i teškoće u razumevanju nepisanih društvenih pravila. Iz tog razloga javljaju se gorepomenute ekstremne reakcije.
Kako razlikovati obične bubice kod dece od emocionalne disregulacije?
Na primer, razlika između normalnog štucanja ili dugotrajnog problema često se može zaključiti na osnovu učestalosti takvog ponašanja na dnevnom ili mesečnom nivou, odnosno na osnovu dužine trajanja i upornosti. Što se dece tiče, uvek treba proceniti da li su njihovi poremećaji štetni za dobrobit porodice, i ako je tako, onda je potrebna intervencija stručnog lica.
Tačnije, treba obratiti pažnju na epizode koje se dešavaju više od pet puta nedeljno u školi, ili više od 20 do 30 puta mesečno kod kuće, kao i na to da li je dete agresivno ili se možda samopovređuje.
Izvor: Citymagazine.rs
Komentari (0)