Mnogi smatraju da se modeli vaspitanja dece danas i pre trideset godina moraju razlikovati zbog činjenice da su vremena drugačija, ipak pojedini roditelji svoju decu vaspitavanju dobro uhodanim stazama svojim mama i baka.
Foto: Pixabay
Da li želimo da nam deca budu mali vojnici?
Poslušnost dece se vrlo ceni u našem društvu. Da dete kao mali vojnik sluša zapovesti svoga nadležnog, da odmah odreaguje, da izvrši naredbu. Dešava se da pojedini roditelji po prvom otporu deteta iste kažnjavaju, viču ili prete sa ”dobićeš po guzi”.
Umnogome, to je model po kom su naše bake vasitavale svoju decu sa ”u gostima samo pojedi jedan kolač”, ”sedi miran za stolom, da te nisam čula” , ”ćuti dok odrasli pričaju” , ”ne plači” ne odgovaraju današnjem svetu jer ko, u svetu današnjih izazova, želi da mu dete bude poslušnik. Ako ti neko otme igračku, ti ćuti dete. Ćuti jer nije lepo biti sebičan.
Nekada je skakanje po baricama bila nezamisliva stvar, dom danas mnogi roditelji to dozvoljavaju deci pa čak i uživaju u načinu da koji se deca igraju i otkrivaju svet.
Nekada je bilo nezamislivo da detetove igračke budu razbacene dok se ono igra, dok sada većini roditelja to ne smeta.
Dozvolite detetu da bude samostalno
”Ne”, ”Nemoj” ,”Ne može” ,”Ostavi to”, ”Pašćeš”, ”Vrati se” ili ”Pazi” ne zvuče kao reči koje afirmišu dete na akciju, samostalnost niti kreativnost.
Foto: Pixabay
Pojedini roditelji su svesni da su to osobine preko potrebne u današnjem svetu te svoju decu usmeravaju ka negovanju tih osobina.
Dopustiti detetu da obuče majicu sam, pa makar i naopačke je mnogo bolje od toga mu je vi obučete svaki put. Sa decom ne bi trebalo da stremite ka idealnom, nego ka negovanju njihove samostalnosti. Upravo ovo je najteži deo za roditelje, jer takva deca su mnogo zahtevnija za saradnju jer imaju svoje mišljenje. Ipak ukoliko se pravilno postavite i iskomunicirate sa detetom vrlo lako ćete postizati sve.
Pojedini roditelji deci dopuštaju dosta stvari, jer smatraju da dete ne bi trebalo sputavati kako bi se izgradili u samostalne, srećne i izrgrađene osobe. Dok se se drugi vode principima na osnovu kojih su oni vaspitavani.
U našem društvu se još uvek dovoljno ne cene ambiciozne, samostalne osobe , koje odskaču od okoline, ne cene se oni koji vole da udovolje sebi i svojim željama i samouverene osobe, ali se cene skromni , ne razmaženi i oni koji se ne zameraju.
A da li je to dobro?
Foto: Pixabay
Da li to znači da kao društvo ustvari ne cenimo uspeh i ne nagrađujemo najbolje? Da li to znači da se ceni onaj koji je pogazio svoje principe, da bi udovoljio drugom? Da li to znači da bi zarad lepog ponašanje trebalo dozvoliti detetu da mu neko otme igračku, a da se on ni na sekundu ne pobuni?
Kakvu zaista decu odgajamo? Decu za prošli vek ili decu za budućnost?
Komentari (0)