U Srbiji bi do kraja 2010. godine trebalo da bude otvorena prva javna banka matičnih ćelija i to u Institutu za majku i dete. Dok se ona ne oformi, čuvanje tih ćelija za sada je moguće samo u inostranstvu – i to o trošku roditelja.
Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva, koji je nedavno usvojila Skupština Srbije, omogućeno je da se po prvi put ovakva banka otvori u našoj zemlji. Za sada na našem tržištu postoje tri privatne banke koje ćelije iz pupčanika čuvaju u inostranstvu za nadoknadu od oko 2.000 evra.
– Pripreme za otvaranje banke matičnih ćelija traju već tri godine u Institutu za majku i dete. Iz budžeta je do sada uloženo 50 miliona dinara. Međutim, preduslov je da se prvo oformi Uprava za biomedicinu, a krajnji rok za to je 31. jun 2010. godine – kaže za „Blic“ Zorica Pavlović, pomoćnica ministra zdravlja.
Javnu banku matičnih ćelija finansiraće država i ćelije će moći da koriste svi građani Srbije.
– Velika je razlika između javnih i privatnih banaka. Javna banka je isto što i dobrovoljno davanje krvi. To znači da će se i matične ćelije dobrovoljno davati, ali se ne može očekivati da će neko, ukoliko mu zatrebaju, dobiti svoje ćelije, kao što je to slučaj u privatnim bankama. U javnim bankama dobijaće se matične ćelije koje odgovaraju pacijentu, kao što je slučaj i sa krvlju – objašnjava Pavlovićeva.
Matične ćelije predstavljaju osnovne ćelije ljudskog organizma i iz njih se u toku razvoja ljudskog tela formiraju sve vrste ćelija. One mogu da se dobiju iz krvi posteljice i pupčanika, koštane srži i periferne krvi. Danas se već oko 75 raznih bolesti tretiraju matičnim ćelijama izdvojenih iz krvi pupčane vrpce. To su bolesti krvi (leukemija), imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metaboličke bolesti. Neka od ovih oboljenja mogu da se izleče matičnim ćelijama, dok se kod drugih stanje pacijenata može znatno poboljšati.
Prema rečima pomoćnice ministra, procedura uzimanja matičnih ćelija iz pupčanika veoma je jednostavna, a trudnice će potpisivati odobrenja da posle porođaja daju posteljicu i pupčanik iz kojih se vade ćelije.
– Kada se žena porodi, pupčanik se preseče i bebu babica odnosi na kupanje. Tada je posteljica još u majci i viri pupčanik. Postoji jedna kesa za krv koja se završava iglom. Ona se stavi u lumen pupčanika koji visi iz majke i pod silom zemljine teže usisava se krv iz posteljice. To traje minut i po. Kada se kesa napuni, posteljica se izbacuje – objašnjava dr Mima Fazlagić, ginekolog i predstavnik najveće evropske banke matičnih ćelija „Krio sejv“.
U bankama matičnih ćelija čuva se taj genetski materijal i u slučaju potrebe odmrzava, zatim po potrebi različitim kulturama podstiče na deobu i „usmerava“ u pravcu ćelija organa koji je oboleo. Na taj način se, na primer, mogu dobiti ćelije srčanog mišića, krvne ćelije, endotelne ćelije.
Uzorak se čuva u specijalizovanim bankama, u kriogenim uslovima u tečnom azotu na minus 196 stepeni celzijusa dok se ne pojavi potreba za njihovim korišćenjem u slučaju bolesti. Te ćelije se mogu čuvati više od 20 godina.
Obnavljanje dozvole za rad svakih pet godina
Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva uređena je i organizacija zdravstvene službe koja će obavljati transplantacije. Za zdravstvene ustanove koje će to raditi neophodno je da ministar zdravlja izdaje dozvolu, koja će se obnavljati na pet godina.
Zakonom se uspostavlja i republička lista čekanja za transplantaciju svih ćelija i tkiva, kao i jedinstveni registar davalaca matičnih ćelija. Taj dokument će biti u Upravi za medicinu, jer je bitno da postoji popis lica od kojih se mogu uzeti ćelije, objašnjava Zorica Pavlović.
Komentari (0)