Kao svaka osobina u životu čoveka, i partnerski odnos je živa tvorevina, koja se menja s godinama i iskustvom, dopunjuje i razvija, poput nas samih. Veza, u kojoj smo bili u dobu od 20 godina, sigurno se ne može upoređivati s onom u srednjim godinama. Isto kao što se ne može upoređivati naše tadašnje i sadašnje poimanje i iskazivanje ljubavi.
Zato je Ketlin Vajt, istraživačica partnerskih odnosa, zajedno sa svojim saradnicima razvila model merila zrelosti odnosa.
Prema tom modelu međuljudske odnose delimo na tri nivoa:
1. Usmerenost na sebe: Na prvom nivou ne doživljavamo punoću i simbiozu partnerstva, u kojoj su važne i partnerove potrebe, želje i razvoj ličnosti, već smo egocentrično usmereni na same sebe. Zanimaju nas samo sopstvene želje i planovi. Među partnerima nema otvorene i iskrene komunikacije.
2. Usmerenost prema partneru: Na tom nivou već počinjemo da uvažavamo partnera, koji ima svoja sopstvena prava, što je i u skladu s društvenim merilima. Svesni smo da je prihvatanje i uvažavanje drugog obavezan deo prijateljstva i romantične veze. Međutim, tome još uvek nismo dorasli do te mere da bismo na partnera gledali kao na samostalnu osobu, pogotovo ne samo s romantične strane.
3. Usmerenost zajedništvu: Poslednja faza je ujedno i najviši nivo zrelosti. U njoj imamo vrlo dobru intorspekciju u sebe same, znamo da izražavamo i zadovoljavamo svoje interese, a važan nam je i partner, njegove potrebe, motivi… Svojoj partnerki pružamo emocionalnu podršku, odlučujemo se za odanost i svesni smo da u odnos, ako želimo da uspe, moramo da ugrađujemo svoje vreme i energiju.
Mladi se, iako se sami sebi čine odraslim, obično nalaze unutar prvog nivoa, a u najboljem slučaju na prelazu iz prvog u drugi nivo. S godinama, iskustvom i ličnim razvojem imamo mogućnost da postignemo treći, najviši i najzreliji nivo, piše Intimate Medicine.
Komentari (0)