Zaposleni, ali i oni koji traže posao u Srbiji gotovo svakodnevno se suočavaju sa diskriminacijom. Žrtve diskriminacije na radu najčešće su žene, čiji se nepovoljan položaj na radnom mestu uglavnom ogleda u različitim zaradama i primanjima u odnosu na muške kolege, što je primetno i prilikom napredovanja ili u pogledu seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja. Prilikom zapošljavanja diskriminacija se može često prepoznati pri postavljanju pitanja o budućim planovima, odnosno da li kandidatkinje planiraju brak i trudnoću, ali i kroz karakterisanje kandidata po bračnom statusu i potpisivanju blanko ostavki.
Da je diskriminacija na radu u našoj zemlji rasprostranjena za Danas potvrđuje i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, koja ukazuje da se od 522 pritužbe koliko je do sada podneto ovoj instituciji, čak 32 odsto njih odnosi na diskriminaciju u sferi rada i zapošljavanja.
– Sudeći prema pritužbama, do diskriminacije dolazi prilikom zapošljavanja i to najčešće na osnovu pola ili godina starosti, ali ima i pritužbi zbog diskriminacije na osnovu članstva u političkim strankama i nacionalne pripadnosti. Česti su slučajevi da se žene nakon povratka sa porodiljskog odsustva raspoređuju na niža i manje plaćena radna mesta, a postupali smo i u slučajevima seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, koje je takođe raširena pojava, a diskriminacija je česta i kod napredovanja na poslu, ukazuje Petrušićeva.
Presudu Višeg suda u Beogradu od pre nekoliko dana, prema kojoj je avio kompanija „Jat ervejz” dužna da zbog diskriminacije i zlostavljanja pilotu Aleksandru Fajferu isplati više od 3,8 miliona dinara, na ime naknade materijalne štete, troškova postupka i kamate, naša sagovornica ocenjuje kao ohrabrenje svim diskriminisanima da je pravda dostižna i da ne treba da trpe zlostavljanje, već da pokreću postupke i traže zaštitu.
Naime, pilot-kapetan „Jat ervejza” Aleksandar Fajfer podneo je pre više od tri godine Četvrtom opštinskom sudu tužbu protiv te kompanije zbog, kako tvrdi, „sistematske diskriminacije i zlostavljanja na radu jer je Nemac i katolik”.
– Smatram da je ova presuda veoma značajna, jer svaki uspešno rešen slučaj predstavlja doprinos izgradnji društva u kome će ljudi biti ravnopravni i uživati sva prava bez obzira na bilo koje lično svojstvo. Povodom ovog slučaja, decembra prošle godine dali smo preporuku da se postupci radi zaštite od diskriminacije pred Višim sudom u Beogradu sprovode ekspeditivno i okončavaju u najkraćem mogućem roku jer se radi o hitnim postupcima – naglašava Petrušićeva. Ona dodaje da je služba poverenika za zaštitu ravnopravnosti do sada pokrenula četiri parnice za zaštitu od diskriminacije, od kojih je jedna završena pozitivnim ishodom, dok su tri i dalje u toku.
Kao neke od primera diskriminacije na radu u kojima je postupala institucija poverenice za ravnopravnost, Petrušićeva navodi slučaj seksualnog uznemiravanja na radnom mestu i nedavno podnetu tužbu protiv jedne banke u našoj zemlji.
 Nedavno smo podneli tužbu protiv jedne banke koja je zaposlenu ženu koja se vratila sa porodiljskog odsustva nakon nekoliko dana rasporedila na niže plaćeno radno mesto.  |
– Postupali smo i po pritužbi zbog seksualnog uznemiravanja na radnom mestu, kome je bila izložena jedna žena tokom razgovora sa svojim pretpostavljenim, muškarcem, kada je vođen razgovor u vezi s njenim napredovanjem na poslu. Takođe, nedavno smo podneli tužbu protiv jedne banke koja je zaposlenu ženu koja se vratila sa porodiljskog odsustva nakon nekoliko dana rasporedila na niže plaćeno radno mesto. Na osnovu naših saznanja, to je uobičajena praksa te banke, ali i mnogih drugih poslodavaca, tako da smo smatrali da je važno da taj slučaj iznesemo pred sud – napominje Petrušićeva.
Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ističe za Danas da podatak o tome koliko je pravosnažnih presuda u slučajevima diskriminacije na radu do sada doneto nije poznat. „Kada je u pitanju diskriminacija po drugim osovima, ne postoji obaveza sudova da dostavljaju svoje presude bilo kome, tako da je skoro nemoguće doći do podataka o broju presuda u slučajevima diskriminacije na radu”, objašnjava Petrušićeva.
Pročitajte još:
Zašto su očevi diskriminasani u Vojvodini? >>
Diskriminacija preduzetnica na porodiljskom >>
Komentari (0)