Previše šećera u ishrani povećava rizik od pojave gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja. Čak i ako ste prestali da dodajete kašičicu šećera u kafu i smanjili popodnevno zaslađivanje slatkišima, trebalo bi da obratite pažnju na etikete na hrani koja ponekad ima skriveni šećer.
Iako je Svetska agencija za uspostavljanje standarda u ishrani beba mlađih od godinu dana objavila izveštaj u kome savetuje roditelje da bebama mlađim od godinu dana ne daju namirnice koje sadrže so i šećer, njega ima čak i u kašicama.
– Hrana i napici koji sadrže puno šećera ne mogu da zasite i nemaju ništa korisno u sebi, već samo prazne kalorije. Višak kalorija se taloži u masnom tkivu i dovodi do gojaznosti, ali i do šećerne bolesti – kaže dr Jelena Gligorijević, načelnik Odeljenja za ishranu Kliničkog centra Srbije.
Gojaznost prva posledica
Da bi se organizam izborio sa šećerom, pankreas luči puno insulina koji ima zadatak da šećer iz krvi prebaci u ćelije. Ukoliko se unosi veća količina šećera, insulin je stalno povišen u krvi, što uvodi organizam u gojaznost i može da dovede do šećerne bolesti, ali i do kardiovaskularnih oboljenja. Skriveni šećeri nalaze se u sosovima, smrznutim jelima, pahuljicama koje jedemo za doručak i mlečnim proizvodima, ali i u paketićima zdrave hrane koja, ironično, ima malo kalorija, ali puno šećera.
– Kada proizvođači uklanjaju suvišne masnoće iz proizvoda, logično je da time gube i na ukusu, pa su primorani da dodaju šećer kako bi njihovi proizvodi bili ukusniji – objašnjava politiku zdrave hrane Tam Fraj iz britanskog „National Obesity” foruma.
Dok je preporučen dnevni unos veštačkih šećera za odrasle osobe oko deset kockica, a za decu osam do devet, pokazalo se da samo jedna flašica koka-kole od pola litra premašuje tu količinu. Milkšejk u Mekdonaldsu sadrži 16 kocki šećera, a zdrava salata dve. Voda s aromom je još jedan trik jer je često piju ljudi koje žele da žive zdravo i povećaju unos vode u organizam, ali ne znaju da s tim pićem unose i do 16 kockica šećera po litru i po.
Doktorka Gligorijević kaže da je najbolja zamena za slatkiše sveže voće, koje možemo uzimati do 90 g dnevno.
– Kao zamena za šećer može se koristiti i med, koji je izuzetno zdrav. Dnevnu potrebu za slatkišima možemo nadoknaditi i suvim voćem.
Dva najčešća oblika nezdravih šećera su rafinisani šećer i visokokoncentrovani kukuruzni skrob, koji se često dodaju gotovim jelima, sosovima, gaziranim i negaziranim pićima.Smeđi šećer jeste nutritivno kompletnija namirnica od rafinisanog belog šećera, ali se ne razlikuje od njega prema energetskoj vrednosti i sastavu ugljenih hidrata.
Količina šećera u namirnicama:
Krem sir- 4 grama u 100 grama
Napolitanke – 35 grama šećera u 100 grama
Piškote – 49 grama šećera u 100 grama
Šlag pena- 66,2 grama šećera u 100 grama
Puding- 89 grama u 100grama
Velnes integralni keks- 20,7 grama šećera u 100 grama
Plazma- 19 grama šećera u 100 grama
Čokoladno mleko- 5% šećera u 100 grama
Lešnici – 2,2 grama šećera u 100 grama
Goveđa supa u kesici – 15 grama u 200 grama
Bebi kašica – 5 grama šećera
Voćni jogurt – 10 grama šećera u 100 grama jogurta
Smoki – 1,8 grama šećera
Guarana – 11,3 odsto je šećer
Voda sa ukusom – 2 grama
Kafa sa ukusom – 35%
Voćni sok – 26,8 grama
Musli – 13,6%
Kečap – 22,7% u 100 grama
Komentari (0)