Nekad su psiholozi smatrali da se inteligencija kod odojčeta budi tek u devetom ili desetom mesecu života. Danas, zahvaljujući brojnim istraživanjima, znamo da dete raspolaže inteligencijom čim se rodi. Dakako, novorođenče ne zna mnogo, ali već funkcioniše poput malenog računara koji snima sve iz okoline. Insinktivno zna disati, sisati, probavljati, izbacivati otpadne materije…dakle, sve što je vezano uz životno važan rad svih organa potrebnih za preživljavanje. Ostatak će tek naučiti i to od vas!
Drugi dan prepoznaje majčino lice
Novorođenče posmatra osobe, predmete i mesto gde se nalazi. Još nedavno se mislilo da zapaža stvari jednu po jednu, no, istraživači su utvrdili da tek rođeno dete prima informacije sa svih svojih pet čula, i to istovremeno. Znači da vrlo rano razume. “Staro” 48 sati (od čega je budno pet) novorođenče već razlikuje lice majke od tuđih lica. Isto tako, razlikuje predmete koje dodirne ili sisa. Prepoznaje majčin glas, njen miris (kože, mleka), zatim ukus: šta je slano, a šta slatko, te neke predmete – flašicu, ćebence…
Nakon trećeg meseca ima već koherentnu percepciju osoba i sveta koji ga okružuje. Ti “prvi” utisci (svakako, oni koji doista ostaju utisnuti u sećanje) temelj su buduće osobe. Dok raste, instinktivno će bebi biti milije sve što je podseća na ono što dobro poznaje i prve uspomene. To je jedan od razloga zašto je svaki čovek označen najranijim detinjstvom.
Uči reč na sat
Oko šestog meseca, nakon otkrića svojih ruku i nogu odojče počinje usklađivati zapaženo s onim šta želi dohvatiti. Već je u stanju razlikovati stvari i ljude: flašicu s hranom, mamu s nežnošću, psa od mačke… Tako stečena mogućnost razvrstavanja stvari u sećanju budi dalje zanimanje za sve što je novo. Podstičući svih pet čula, pomoći ćete razviti njegovu inteligenciju bez straha da ćete ga zamoriti.
Prepoznavajući staro ili primetivši novo, dojenče to iskazuje kretnjama i glasovima, te gleda kako će ko reagovati. Dignete li ga u naručje kad zaplače, opet će plakati da privuče pažnju i nežnost. Govorite li kada se nasmeje, opet će se smejati da produži kontakt…
U trenutku kad progovori svoju prvu reč (mama,tata…) počinje prepoznavati i učiti značenje reči koje čuje, i to brzinom od jedne na sat. Uskoro će pokušati i sam nešto reći, pogotovo dobro poznate reči. Pomoći ćete mu tako da ponavljate reči koje i inače najčešće čuje. Izgovarajte svaku reč razumljivo i pravilno, nemojte oponašati iskrivljeni govor male dece.
Drugi veliki korak u razvoju inteligencije je trenutak kada dete shvati da postoje reči koje se odnose na stvari van njegovog vidokruga. To je početak apstraktnog mišljenja, a zatim i mašte.
Posmatrač postaje istraživač
Dete će uskoro prohodati ili najpre propuzati. Posmatrač postaje istraživač. Hod znatno povećava mogućnosti istraživanja i skupljanja novih iskustava, a inteligencija se razvija u zavisnosti od različitosti situacija u kojima se nalazi. Pustite ga da se slobodno kreće po kući, svakako, pod nadzorom. Vrlo je važno pažljivo ga slušati i podsticati na govor.
Vrlo je važna i porodica koja ga okružuje: raste li u miru, voljen ili, naprotiv, okružen sukobima i zapušten. Da bi se dete razvilo u srećno ljudsko biće, osim higijene i pravilne ishrane, potrebna mu je ljubav, te takav odnos u kojem se podstiče inteligencija, kako bi se ona što bolje razvila.
Uticaj nasledstva
Nauka još nije našla odgovor na pitanje koliko na inteligenciju deteta utiče genetsko nasleđe roditelja, a koliko se može oblikovati vaspitanjem. Geni, uz boju kože, očiju i kose, prenose i deo inteligencije. Rađa se s “opremom”: određenim brojem neurona u mozgu, dobrim zdravljem organa, te sposobnošću da upotrebljava i razvija čula.
No, osim životno važnih funkcija (sisanje, disanje, kucanje srca, probava), čiji rad zavisi od refleksa, odojče mnogo uči. Taj deo zavisi od inteligencije, koja se kasnije podstiče bavljenjem detetom i vaspitanjem.
Komentari (0)