Potražnja za organskom hranom u svetu je ogromna. To potvrđuje i podatak da proizvodnja ove hrane na svetskom nivou ima rast od 25 odsto godišnje, što je najveća stopa rasta bilo koje privredne grane.
"To je jedini sektor koji proda sve što proizvede. Međutim, bez obzira na svetski trend, u Srbiji se i pored odličnih uslova organski usevi uzgajaju na samo 0,3 odsto obradivih površina, što je dva puta manje od svetskog proseka i 13 puta manje od proseka EU", kaže za Betu predsednik fonda Organska Srbija Branko Čičić.
Procenjuje se da se organski usevi u Srbiji gaje na oko 15.000 hektara, ali prirodni resursi koji postoje za takav uzgoj su mnogo veći. "Dobrom poljoprivrednom politikom za manje od 10 godina Srbija bi mogla da postane svetski lider u organskoj proizvodnji", kaže Čičić.
On je dodao da u Srbiji postoji oko 200 proizvodjača svih vrsta organske hrane, a najveća je proizvodnja organskih malina. Na inostrano tržište dobro su plasirane i pečurke, jabukovo sirće i gotovi proizvodi kao što su kompot, ajvar i slatko.
Organska proizvodnja hrane zasnovana je na postojećim ekološkim sistemima i ciklusima. Koriste se tradicionalne metode obrade i održavanja zemljišta, kontrole korova, štetočina i oboljenja, ne zagadjuje se voda, ne ispošćuje zemljište, a i tretman stoke je human.
Organska hrana ne sadrži aditive, pesticide i herbicide, a ima više vitamina i minerala.
Proizvodnja organske hrane skuplja je od klasične 30 do 50 odsto, pre svega zbog velikih troškova oko čišćenja korova. Zbog toga je i cena tih proizvoda viša od 50 do čak 400 puta nego cena hrane koja je proizvedena na konvencionalan način.
Trenutno najveće obradive površine pod organskim usevima imaju Australija, Argentina, Kina i SAD.
Komentari (0)