Kanadski tim je utvrdio kako je među 36 dece, prosečne starosti od osam godina, obolele od ulcerativnog kolitisa ili Kronove bolesti (dve glavne forme IBD), 58 odsto primilo bar jednu turu antibiotika u prvoj godini života, prenosi Rojters.
S druge strane, samo je 39 odsto od 360 dece iz kontrolne grupe, koja nisu bolovala od IBD, primalo antibiotike tokom prve godine.
Već je ranije utvrđeno da kod inflamatornih bolesti creva postoji genetska komponenta, budući da se ta oboljenja često javljaju u više generacija, ali stručnjaci veruju da postoji i neki “okidač” iz prirodne sredine – ishrana, infekcija, izloženost duvanskom dimu – koji u kombinaciji s genetskom predispozicijom izaziva pojavu bolesti.
Rano primljeni antibiotici bi mogli da stvore debalans između potencijalno korisnih i potencijalno štetnih bakterija u crevima. Ukoliko je sastav crevne mikroflore tako izmenjen, imunološki sistem bi mogao da počne abnormalno da reaguje na neke od bakterija, čime bi došlo do pojave IBD.
Kanadski stručnjaci, koje je predvodio dr Čarls Bernstin, su ustanovili da antibiotici primljeni u prvoj godini života utrostručuju rizik od kasnijeg razvoja IBD.
Apsolutni rizik od inflamatornih bolesti creva nije veliki – one se svake godine dijagnoziraju kod samo 10 od 100.000 Amerikanaca.
Ipak, nalaz kanadskog tima još jednom ukazuje da antibiotike ne bi trebalo olako upotrebljavati. Osim toga, poznato je da antibiotici često nisu delotvorni protiv respiratornih infekcija, a kod zapaljenja srednjeg uha, 80 odsto dece se oporavi i bez primene antibiotika.
Zbog toga i Američka akademija pedijatara savetuje da lekari sačekaju 48 do 72 sata pre nego što otpočnu s davanjem antibiotika deci sa zapaljenjem srednjeg uha.
Komentari (0)