Ubuduće, prilikom razvoda braka, neće se deliti samo imovina bračnih drugova stečena radom, već su „u igri” svi prihodi od imovine. Ovo predviđa prednacrt Građanskog zakonika Srbije, čija je izrada u toku.
– Smatramo da je nepravedno da jedan od supružnika ne radi i, recimo, po ceo dan gleda televiziju, ali je nasledio tri stana od kojih ubire rentu, dok drugi naporno radi. Prilikom razvoda, do sada, delila se samo imovina stečena radom. Znači, onome ko je ubirao zakup i nije radio ništa, taj zakup je i dalje ostajao, dok je imovina koju je drugi supružnik mukotrpno zaradio, deljena. Sada će oba supružnika imati jednako pravo udela, jer će se zajedničkom smatrati i ono što su bračni drugovi stekli radom, ali i prihodi od posebne i zajedničke imovine, bez obzira na koji su način nastali – kaže prof. dr Olga Cvejić-Jančić, član Radne grupe za izradu Građanskog zakonika.
Zanimljivo je i da će zajednička biti i imovina stečena učešćem u igrama na sreću, izuzev ako supružnik ne dokaže da je u to uložio isključivo svoj, poseban imetak.
Takođe, do sada, pravo raspolaganja zajedničkom imovinom namenjenom deci, posle razvoda, pripadalo je roditelju koji preuzme brigu o detetu. Recimo, ako mališan svira klavir, a sud poveri dete majci, kod nje se „seli” i muzički instrument. Majka je mogla sa klavirom da radi šta hoće, pa i da ga proda. Po novim zakonskim rešenjima to će biti isključeno Pravo raspolaganja stvarima namenjenim deci i posle razvoda imaće oba roditelja, bez obzira kome dete formalno pripadne. Tako nijedan neće moći da prodaje stvari bez saglasnosti drugog.
To su samo neke od novina iz dela zakonika koji se odnosi na porodične odnose, i za koji javna rasprava traje do kraja godine. Ovaj deo, između ostalog, decidira zabranjuje fizičko kažnjavanje dece i uvodi i precizno reguliše pojam surogat-materinstva, pa će ubuduće žene koje imaju jajne ćelije sposobne za oplodnju, ali ne i matericu, moći sa surogat majkom da zaključuju ugovore o rađanju.
Ali, neke značajne novine uvodi i deo vezan za nasledno pravo, iako će nasledno pravni odnosi, po rečima prof. dr Olivera Antića, takođe člana Radne grupe, pretrpeti najmanje izmene.
– Izmene idu u korak sa razvojem medicine. S obzirom na to da je danas moguće zamrznuti ćelije i držati ih u „bankama” čak i posle smrti ostavioca, ukoliko se nesumnjivo utvrdi da je neko otac, bez obzira kada je pohranio spermu, to dete imaće normalna nasledna prava – kaže Antić. Ovo se, naravno, ne odnosi na decu rođenu kao rezultat anonimnih donacija sperme.
Nova rešenja imamo i kada je u pitanju nasleđivanje imovine lica koje je sudski proglašeno za umrlo, pa se naknadno pojavilo. Nesavesni naslednici koji su, u stvari, znali da je lice živo moraće da vrate sve što su nasledili, uključujući i deo koji su već potrošili, dok će oni koji su verovali da je osoba zaista mrtva vraćati samo ono što nisu potrošili.
– S obzirom na to da će sve više ljudi u Srbiji imati akcije u različitim kompanijama, sve će veće biti i bitke za nasledstvo, pa uvodimo i jednu novinu, koju mnoge zemlje poznaju – da i svojeručno pisan testament mora imati datum, što do sada nije bio slučaj. To je važno, jer ako ima više zaveštanja, jasno je da ona koja su kasnije pisana ukidaju ona koja su pisana ranije. Na osnovu datuma može se i utvrditi testamentalna sposobnost, odnosno prisebnost ostavioca – kaže Antić.
Kako su u Srbiji uvedeni notari, imaćemo i nove forme testamentalnih i ugovora o doživotnom izdržavanju, a još preciznije će se regulisati odredbe kako neko može da razbaštini svoje naslednike.
Tako će bez nasledstva ostajati oni za koje se ispostavi da su nedostojni, odnosno da ne izdržavaju svoje roditelje i o njima ne brinu. Ali, zaveštalac će moći da isključi iz nasledstva, potpuno ili do nužnog dela, i lice koje se teže ogreši o svoje zakonske i moralne obaveze. Recimo, ako je sin rasipnik, kockar, prezadužen, narkoman, on može biti isključen iz zaostavštine, a njegov deo može pripasti njegovom detetu, ukoliko ga ima.
CRKVENI I GRAĐANSKI BRAK
Prednacrt Građanskog zakonika predviđa i izjednačavanje građanskog i crkvenog braka, ukoliko se promeni Ustav. Takođe se uvodi i bliže definiše institucija bračnog ugovora, kao i alimentacioni fond, iz kog će se isplaćivati novac deci čiji roditelji ne plaćaju alimentaciju konstantno tri meseca, odnosno pola godine s prekidima. Precizno su regulisana i prava deteta, a posebno pravo na slobodno izražavanje mišljenja.
DUGA TRADICIJA
Srbija je jedna od prvih zemalja koja je imala Građanski zakonik, još 1844. On je ukinut posle rata, 1946. Pre nje, ove zakonike imale su samo Francuska (1804.), Austrija (1811.) i Holandija (1838.), koja je bukvalno prepisala francuski zakonik. Danas smo jedina zemlja u Evropi koja nema ovaj važan pravni akt, uprkos tome što on reguliše život bukvalno svih ljudi. Očekuje se da konačan nacrt zakonika dobijemo do kraja sledeće godine, kaže prof. Antić, i objašnjava da je Nemačka pisala svoj punih 40 godina. Naš je, za sada, pisan pet.
Komentari (0)