Studija je pokazala da su svi potomci očeva zaraženih kovidom pokazali anksioznije ponašanje u poređenju sa potomcima neinficiranih očeva.
Infekcija kovidom-19 izaziva promene u semenoj tečnosti miševa koje mogu povećati anksioznost kod njihovog potomstva, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, što ukazuje moguće dugoročne efekte pandemije na buduće generacije.
Istraživači sa Instituta za neuronauku i mentalno zdravlje Flori u Melburnu, Australija, zarazili su mužjake miševa virusom koji izaziva kovidom, parili ih sa ženkama i procenili uticaj na zdravlje njihovog potomstva, prenosi Net.hr.
„Otkrili smo da potomci pokazuju anksioznije ponašanje u poređenju sa potomcima neinficiranih očeva“, rekla je prva autorka studije, Elizabet Kliman.
Studija je otkrila da su svi potomci očeva zaraženih kovidom pokazali ove promene. Konkretno, ženke su pokazale „značajne promene“ u aktivnosti određenih gena u hipokampusu, delu mozga koji reguliše emocije.
Dugoročni uticaj kovida na ponašanje budućih generacija
Ovo „može doprineti povećanoj anksioznosti koju smo primetili kod potomstva, putem epigenetskog nasleđivanja i izmenjenog razvoja mozga“, rekla je koautorka studije Karolina Gubert.
Istraživači su izvestili da je njihov rad prvi te vrste koji pokazuje dugoročni uticaj kovid infekcije na ponašanje i razvoj mozga u kasnijim generacijama. Otkriveno je da je virus promenio molekule u RNK u očevoj semenoj tečnosti, od kojih su neki „uključeni u regulaciju gena za koje se zna da su važni u razvoju mozga“, objasnio je Institut.
„Ovi nalazi ukazuju na to da bi pandemija kovida-19 mogla imati dugotrajne posledice na buduće generacije. Međutim, potrebna su dalja istraživanja, uključujući i to da li se iste promene dešavaju kod ljudi“, rekao je vodeći istraživač Entoni Hanan.
Negativan uticaj na milione dece širom sveta
„Ako se naši nalazi primene na ljude, to bi moglo da utiče na milione dece širom sveta i njihove porodice, sa velikim implikacijama po javno zdravlje“, dodao je.
Pandemija kovida, koja je izbila početkom 2020. godine, izazvala je više od sedam miliona smrtnih slučajeva širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Pravi broj žrtava je verovatno mnogo veći, piše Science Alert.
Poznato je da su i bolest i zvanični odgovori na nju imali dubok uticaj na mentalno zdravlje širom sveta. Istraživanja su pokazala da su mlađi ljudi, koji su bili primorani na izolaciju tokom ključnog društvenog perioda svog života, pretrpeli najveći udarac po mentalno zdravlje.
Pregled oko 40 studija u 15 zemalja, objavljen u recenziranom časopisu Nature Human Behaviour 2023. godine, otkrio je da deca još uvek nisu nadoknadila praznine u učenju izazvane poremećajima u njihovom obrazovanju tokom pandemije.
Izvor: N1
Komentari (0)