Neke zdrave navike možda i nisu tako dobre

Nova medicinska istraživanja pokazala su da su neke navike, godinama promovisane kao zdrave, zapravo – zablude, piše “Independent”.

Nedavno završena studija, koja je obuhvatila 4.000 Amerikanaca, pokazala je da mnogi postupci za očuvanje zdravlja nemaju uticaj kakav im se pripisuje.

Spisak tih navika nije kratak. Ako ste praktikovali neku od njih savet je da je ubuduće jednostavno izbegavate.

Studije pokazuju da oni koji se pridržavaju niskomasne ishrane zapravo nemaju manji rizik da obole od srčanih bolesti i kancera od onih koji konzumiraju hranu u kojoj masnoće nisu redukovane. Istina je da su prirodne masnoće koje se nalaze u ribljem mesu i orašastim plodovima najbolje za ljudski organizam.

Određivanje ITM na osnovu telesne visine i težine nije najmerodavniji pokazatelj da ste u dobroj formi. Jer, ta procena zavisi i od odnosa mase mišića i masnoća, kao i od odnosa obima struka i kukova.

 

Nema dokaza da gluten izaziva nevolje sa zdravljem osim ukoliko nije dijagnostikovana celijakija, odnosno glutenska enteropatija.

Šolja bademovog mleka u proseku sadrži samo oko dva odsto badema. U tom slučaju, prirodno kravlje, kozje ili ovčije mleko je mnogo bolji izvor proteina.

Ukoliko voće i povrće jedete samo blendirano, to umanjuje njihov nutritivni značaj. Blendiranjem se uništavaju dijetalna vlakna koja su ključna za zdravu ishranu.
 

Žumance ne može znatno da utiče na povećanje holesterola. Tako da, ukoliko nemate problema sa narušenim masnoćama u krvi, onda možete da jedete celo jaje, a ne samo belance.

Kada neko kine ili se nakašlje, a da pritom ne stavi ruku na nos ili usta bakterije ulaze u vazduh brzinom od nekoliko desetina hiljada metara u sekundi. Zato zadržavanje daha nije metoda koja može da vas zaštiti od infekcije.

Vitamin C nesumnjivo doprinosi odbrambenim mehanizmima organizma, ali ako se pretera sa unosom može da uzrokuje dijareju, mučninu, vrtoglavicu, glavobolju pa čak i aritmiju. Maksimalna dnevna doza za odrasle je 2.000 mg.

 

Uzimanje raznih vitamina i minerala na svoju ruku može samo da šteti. Ako postoji potreba za suplementacijom, to bi najbolje bilo da se uradi po savetu lekara, posle urađenih analiza koje pokazuju deficit nekih vitamina i minerala. Osim toga, dokazano je da vitamini i minerali iz hrane imaju mnogo veći značaj za očuvanje zdravlja od onih koji su sintetisani u nekom preparatu.

Iako je uvreženo mišljenje da je pucanje prstima loše za zglobove šaka, najnovija studija pokazuje da je ova navika u stvari dobar način da se “podmažu” zglobovi i članci.

Gastroenterolozi su saglasni da ne postoji nijedan “brzopotezni” režim ishrane koji može da očisti telo od toksina. Tu funkciju imaju jedino jetra i bubrezi, a ono što je najbitnije jeste redovna pravilna ishrana i izbegavanje štetnih navika od kojih su najčešće pušenje i konzumiranje alkohola, a izgladnjivanje u cilju navodne detoksikacije tela, i drastično redukovanje ishrane mogu samo da naštete.

Izvor: novosti.rs