Ne želite li crveni ten poput jastoga, vreme je da zaštitite kožu. Sunčevi zraci čekaju vas čim izađete na ulicu, a pogotovo ako zaspite u parku ili na plaži. Kako pronaći pravu kremu koja će zaštititi vašu kožu? Pročitajte konkretne smernice koje će vam olakšati izbor.
Jedno britansko istraživanje pokazuje da samo četvrtina žena koristi kreme za sunčanje, a trećina od tog broja koristi one s malom zaštitom, SPF 10 ili manji.
Međutim, sve veći broj stručnjaka upozorava da je paranoja od sunčevih zraka jednako štetna jer sve veći broj ljudi pati od nedostatka vitamina D, koji je od vitalnog značaja za zdravlje kostiju i zuba.
Šta znači SPF?
Sunčevo zračenje dolazi na Zemlju u obliku UVA i UVB zraka. UVB zrake uzrokuju opekotine, a istraživanja pokazuju da opekotine mogu dovesti do nekih oblika raka kože.
Sun protection factor (SPF) je mera koja označava koliko dugo možete ostati na suncu bez opasnosti od opekotina u odnosu na okolnosti bez zaštite.
Naprimer ako ćete bez zaštite dobiti opekotine u 10 minuta, SPF 30 će vam teoretski omogućiti da 300 minuta ostanete na suncu bez opekotina.
Koji SPF koristiti?
Dr Hilari Alan, dermatolog s Woodford Medical Estetica, kaže da ni ne pomišljate na išta manje od faktora 20: ‘Preporučila bih SPF 30 do 50.’
‘Ako ste pod jakim sunčevim zracima, ne izlazite bez zaštitnog faktora 30’, kaže i dr Veronika Bataile, dermatolog na Princess Grace Hospitalu u Londonu, te dodaje: ‘Ako koristite faktor 30, čak i ako ne nanesete kremu kako biste trebali – što većina ljudi radi – još ste uvek prilično dobro zaštićeni dva do tri sata. Ako koristite manji faktor i ne namažete neki deo kože, ona će izgoreti.’
Ključno je ipak poznavati svoju kožu, kaže profesorka Džulia Newton-Bishop, dermatolog u univerzitetskoj bolnici St. James u Leedsu. ‘Učinite sve što možete kako biste sprečili opekotine – i tu mislim na ružičastu boju, a ne na stvaranje plikova. Ako vrlo teško dobijete tamniji ten, klonite se sunca. Ne sunčajte se nego koristite kreme za samotamnjenje. Pa ko želi crven i sjajan nos koji se guli?’
UVA zraci
Šteta koju čine ovi zraci nije tako lako vidljiva jer oni ne uzrokuju crvenilo kože. Oni prodiru duboko ispod površine kože i mogu izazvati ozbiljnije probleme, maligni melanom i prerano starenje.
Neki proizvođači koriste simbole zvezda na ambalaži, pa kreme koje nude zaštitu od UVA imaju zvezdice od jedan do pet. ‘Uvek izaberite kremu s pet zvezdica’, kaže dr Alan.
Koliko kreme naneti?
Ovde ne treba štedeti. Koristite ih na celoj površini kože – jedan prst na lice, jedan na vrat… Imajte na umu da će 35 ml kreme pokriti celo telo odrasle osobe, što znači da će dve osobe standardnu bočicu od 200 ml potrošiti za dva dana.
‘Prvi sloj nanesite 30 minuta pre izlaganja suncu, tako da se krema upije u gornji sloj kože’, kaže profesorka Newton-Bishop. Uvek je nanesite ponovno nakon plivanja, ali pričekajte da se koža osuši.
Raspršivanje je bolje?
Stručnjaci se slažu, najvažnije je pronaći kremu koju želite koristiti. ‘Sprejevi su lakši za korišćenje, što znači da će ih ljudi verovatnije koristiti. Češće, temeljno i više puta’, kaže dr Alan.
Međutim, neki stručnjaci upozoravaju da ljudi ne rasprše dovoljno debeli sloj.
Hemijska i fizička zaštita
Kreme za zaštitu od sunca razlikuju se i po tome sadrže li hemijsku ili fizičku zaštitu. Hemijska zaštita deluje tako da apsorbuje UV zrake i oslobađa energiju kao toplinu. Neki od sastojaka za hemijsku zaštitu od sunca su oktinoksat, oksibenzon i avobenzon.
Fizička zaštita od sunca reflektuje ili raspršuje zrake i često se koristi u proizvodima za osetljivu kožu. Za fizičku zaštitu od sunca koriste se cinkov oksid i titanijev dioksid.
‘Vodootporne kreme koriste određenu ravnotežu hemijske i fizičke zaštite’, kaže dr Bataille. Ali upozorava da se neke kreme ipak skinu tokom plivanja, pa ih treba opet naneti.
Ako imate problema s ekcemom i alergijama, bolje je koristiti kreme s fizičkom zaštitom (cinkov oksid i titanov dioksid) jer uzrokuju manje iritacija.
Je li skuplje bolje?
‘Skuplje kreme možda imaju lep miris i nisu tako masne, ali u smislu efikasnosti, svi su ovi proizvodi vrlo dobri. Izborom jeftinijeg proizvoda ne ugrožavate zdravlje’, kaže dr. Bataille.
A šta je s vitaminom D?
Tamnoputi ljudi verovatno će imati manje nivoe vitamina D, kaže profesorka Newton-Bishop. Naime, visok nivo pigmenta melanina blokira telesne ćelije i sprečava sintezu vitamina D.
‘Ne želimo da ljudi s maslinastim tenom i tamnoputi ljudi nanose visoki SPF jer inače neće imati dovoljno vitamina D. Ne dopustite da se razviju opekotine, ali nemojte biti paranoični’, objasnila je. Stručnjaci savetuju da bez kreme izađete na sunce po 20 minuta tri puta nedeljno. Međutim, ako vas sunce brzo ‘uhvati’, smanjite vreme izlaganja.
Komentari (0)