Svetski dan dece niskog rasta obeležen je juče, a iskustva lekara pokazuju da se u Srbiji deca sa niskim rastom upućuju na ispitivanje obično kasnije, kada su već u pubertetu. Najveći problem je mišljenje da su sva deca niskog rasta zdrava deca, što nije tačno, jer ta deca imaju predispozicije za niz drugih bolesti poput hroničnih bubrežnih bolesti, urođenih srčanih anomalija, hipotiroidizma.
Dečji endokrinolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici dr Vera Zdravković kaže da je rano otkrivanje nedostatka hormona rasta veoma značajno, jer uz adekvatnu terapiju deca dostižu optimalnu visinu koja im je genetski predodređena.
“Neophodno je obratiti se lekaru ukoliko je dete dosta niže od njegovih vršnjaka, ako je dete dosta nisko a roditelji su visoki, ali i ako je raslo normalno pa naglo uspori rast”, rekla je Zdravkovićeva.
.jpg)
Doktorka pojašnjava da je važno na vreme uočiti problem i javiti se lekaru, a da se problem uspešno rešava hormonskom terapijom, koja je dostupna svima i ide na teret RFZO-a.
Merenje visine dece obavezno je na sistematskim pregledima, a po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti u toku prve godine dete se na sistematskim pregledima meri sedam puta, u drugoj godini dva puta, potom jednom godišnje do kraja redovnog školovanja.
U toku prve godine, dete poraste oko 22 centimetra, u drugoj oko 12, u trećoj osam, potom oko četiri centimetra godišnje do puberteta. Ako dete na osnovu ubeležene visine u kartu rasta spada u domen niskog deteta, mora se uputiti endokrinologu idealno pre polaska u školu.
Komentari (0)