Mislite da su masna hrana i slanina glavni krivci za visok holesterol? Nauka kaže da odgovor možda nije na tanjiru, već u šoljici kafe. Način na koji pripremate kafu može imati mnogo veći uticaj na zdravlje srca nego što većina ljudi misli.
Kafa je za mnoge više od jutarnjeg rituala ili brzog izvora energije. Ona je deo svakodnevnice, društveni običaj i piće bez kojeg mnogi ne mogu da zamisle dan. Međutim, dok se rasprave obično vode o vrsti zrna, stepenu prženja ili poreklu kafe, naučna istraživanja sve više ukazuju na nešto mnogo važnije, način pripreme.
Nova istraživanja pokazuju da razlika između filter kafe i kafe koja se priprema „turski“, odnosno kafe kakvu najčešće pijemo na Balkanu ili u kafićima, nije samo u ukusu. Ona može imati i dugoročne posledice po zdravlje srca i krvnih sudova.
Ispostavlja se da jedan način pripreme može čak štititi srce, dok drugi tiho povećava nivo lošeg holesterola.
Tajna je u talogu
Kafa prirodno sadrži ulja koja se nazivaju diterpeni. Ove supstance mogu povećati nivo holesterola u krvi, ali količina koja završi u šoljici zavisi upravo od načina pripreme.
Pobednik za srce: filter kafa
Ako želite da pijete kafu bez brige zbog holesterola, filter kafa je najbolji izbor.
Razlog je papirni filter. Kada se vrela voda preliva preko mlevene kafe kroz papirni filter, on zadržava gotovo sva ulja koja podižu holesterol. U šoljici ostaju kofein, aroma i antioksidansi, ali bez većine štetnih materija.
Neka istraživanja čak pokazuju da ljudi koji redovno piju filter kafu mogu imati manji rizik od srčanih bolesti u poređenju sa onima koji uopšte ne piju kafu.
Dobra alternativa: instant kafa
Možda zvuči iznenađujuće, ali i instant kafa, ona u granulama ili prahu koja se samo prelije vrelom vodom, relativno je bezbedna kada je reč o holesterolu.
Tokom industrijske prerade većina ulja koja mogu uticati na krvne sudove se uklanja. Iako pravi ljubitelji kafe često nisu oduševljeni njenim ukusom, za srce je prilično bezazlena.
Zlatna sredina: espreso
Espreso, koji se priprema u aparatima pod pritiskom ili u kapsulama, nalazi se negde između.
Pošto se ne koristi papirni filter, deo ulja ipak završava u šoljici, što se može videti i u karakterističnoj kremi na vrhu espresa. Ipak, količina espresa je mala, obično između 30 i 40 mililitara, pa je i unos tih supstanci relativno nizak.
Za većinu zdravih ljudi dve do tri šoljice espresa dnevno nemaju značajan uticaj na nivo holesterola.
Najrizičnija opcija: domaća kafa
Turska / domaća kafa, koja se priprema kuvanjem mlevene kafe u vodi i servira zajedno sa talogom, smatra se najproblematičnijom kada je reč o holesterolu.
Pošto nema filtracije, a kafa dugo ostaje u kontaktu sa vrelom vodom, u napitak prelazi velika količina diterpena čak do 30 puta više nego u filter kafi.
Zbog toga bi osobe koje imaju povišen holesterol ili probleme sa srcem trebalo da ograniče unos turske kafe ili da je zamene nekim drugim načinom pripreme.
Koliko kafe je previše
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) navodi da je za zdrave odrasle osobe bezbedan unos do 400 miligrama kofeina dnevno.
U praksi to znači otprilike do pet šoljica espresa ili filter kafe dnevno, odnosno do tri šoljice jake turske kafe, iako u tom slučaju treba voditi računa o holesterolu.
Za trudnice, osobe sa visokim krvnim pritiskom ili problemima sa spavanjem preporučena granica je niža i obično iznosi oko 200 miligrama kofeina dnevno, što je otprilike dve šoljice kafe.
Dobra vest je da se kafe ne morate odreći. Ako ste zdravi, slobodno uživajte u svom omiljenom napitku. Ali ako brinete o holesterolu, možda bi bilo pametno da tursku kafu povremeno zamenite filter kafom ili barem smanjite broj šoljica koje pijete tokom dana. Vaše srce bi vam moglo biti zahvalno.
Komentari (0)