Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji ima 599.371 domaćica, koje prema istraživanju Zavoda, godišnje potroše 730 sati na kuvanje, čišćenje, spremanje kuće, pranje i peglanje… To znači da one samo na ove poslove potroše oko 90 radnih dana. Bez obzira na to što su kod kuće, posao domaćice nije nimalo lak. One nemaju radno vreme, slobodne dane, vikende, zasluženi godišnji odmor. Dan im obično počinje pripremanjem doručka, praćenjem dece u školu i muža na posao. Sledi pranje veša, kupovina namirnica, kuvanje, čišćenje domaćinstva… Jedno američko istraživanje je pokazalo da bi domaćice godišnje zarađivale 140.000 dolara, za sve sate provedene u kuhinji i sa decom, u spemanju domaćinstva, pranju veša… U pojedinim evropskm državama svi zaposleni, nezaposleni, pa i žene domaćice, kada napune određeni broj godina, automatski stiču pravo na neku vrstu državne pomoći koja je nešto manja od penzije koju bi imale da su radile u nekoj firmi. Primera radi, u Nemačkoj i oni koji nemaju dana radnog staža u firmi, kada ostare automatski dobijaju ”socijalnu osnovicu”.
U Srbiji domaćice nemaju platu, nemaju državnu pomoć, ne teče im radni staž i zato nemaju pravo ni na penziju. Kako bi se popravio njihov položaj, članice Samostalnih sindikata građevinarstva, šumarstva i putne privrede, lane su uputile zahtev Republičkom parlamentu u kojem su tražile da država pronađe način da se domaćicama prizna rad. Do sada ništa po ovom pitanju nije urađeno. Ipak, zakonom je predviđeno da osobe koje ne rade mogu da uplaćuju obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Pravo na to imaju nezaposleni, studenti, domaćice, đaci, pod uslovom da su stariji od 15 godina i da imaju prebivalište u Srbiji. Oni mogu da biraju jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od školske spreme. Najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne plate u državi za predhodna tri meseca (4.821 dinar), a najviša pet takvih proseka (oko 62.000 dinara). Međutim, šta da rade domaćice, koje same podužu decu i vode domaćinstvo, te nemaju da izdvoje ni minimalnih 4.821 dinar?
Međunarodna organizacija rada pre dve godine je usvojila Konvenciju o radu u kojoj je definisala, kako bi osobe koje rade kod kuće trebalo da imaju minimalne standarde zaštite. To znači da bi svaka osoba koja radi kod kuće, trebalo da ima zagarantovani minimum prava i minimum penzije. Ovu konvenciju su prihvatile mnoge zemlje, dok je kod nas ova tema u začetku. Rukovođeni Konvencijom, mnoge države su se pozabavile izmenama zakona. Tako je izmenom zakona u Argentini radnicima koji rade u kući priznato pravo na bolovanje, platu, porodiljsko. U Brazilu i Venecueli su ove osobe izjednačene sa ostalim zaposlenima. U Španiji i Namibiji određen je minimalac za rad u kući, a na Filipinima su obuhvaćeni zdravstvenim i socijalnim osiguranjem… Svoje Zakone sa preporukom MOR-a trenutno usklađuje Urugvaj, Mauricijus, Italija i Bolivija. Nažalost, Srbija skoro da nema para za isplatu penzija ljudima koji su ceo život izdvajali za osiguranje, pa se čini da će domaćice ipak morati da sačekaju neka srećnija vremena.
Komentari (0)