Roditelji se prema detetu moraju odnositi kao prema budućem čoveku, a ne vređati ga, ponižavati te gušiti njegove osećaje, samostalnost, inicijativu i životnu aktivnost, a istovremeno postavljati pred njega zahteve i obaveze koje je dužno da izvršava.
Imati autoritet znači svestrano se brinuti za dete. Dete stiče poverenje u svoje roditelje ako neprestano oseća da kod njih nailazi na oslonac uvek, pa i onda kada greši, kada mu je teško. Deca će poštovati svoje roditelje ako osete da su odnosi u porodici prema svima dosledni. Starije dete ne podnosi preteranu brigu za najmlađe te se kod njega javlja ljubomora. U pojedinim porodicama previše cene muško dete, što sve štetno deluje na roditeljski autoritet.
Rušenje autoriteta roditelja
U nekim porodicama ruši se autoritet tako što se nejednako postupa prema deci, drukčije radi otac, drukčije majka, deda, baka, tetka i dr. Autoritet roditelja se ruši kad dete oseća da među njima vladaju razmirice, nesporazumi, trzavice i druge negativne pojave. Sve to ruši mirnu porodičnu atmosferu, stvara nesigurnost i potištenost kod deteta.
Deca će poštovati roditelje ako u njima vide ljude koji se pravilno odnose prema radu, prema društvu i društvenoj zajednici.
Neki roditelji, opet, odnos prema deci postavljaju s »visoka«. Njihov je zadatak da zapovedaju, a deca da slušaju. Ništa pogrešnije od toga! Takvi roditelji brzo gube autoritet u očima svoje dece. Konačno, roditelji moraju svoje postupke prilagoditi razvojnim fazama deteta, na svoj način u najranijoj dobi, u predškolsko doba, školsko doba, kao i u dobi sazrevanja i mladosti.
Snađu li se roditelji u tome, svoj će roditeljski autoritet prema deci zadržati trajno, a ljubav dece biće im uzvrat za sve ono što su im u toku detinjstva pružali.
Strpljenje i tolerancija su bitni
Vrlo je jednostavno u odgoju deteta samo zapovedati i braniti. Ali time niko ne odgaja dete, nego samo »dresira«. Takozvano »dobro« dete, koje revno sluša i udovoljava zahtevima roditelja nije još i dobro odgojeno. Dete mora samo da spozna šta je dopušteno, a šta zabranjeno, šta je dobro, a šta zlo. A to je moguće postići polaganim i strpljivim radom. Roditelji u tome mnogo greše. Ne razmišljaju o uzroku neke pojave, nego nastoje da se te pojave dete silom reši.
Zabranjuju, viču, čak i tuku, a takvi postupci mogu samo ustaliti negativnu pojavu. Tu nema ni strpljivosti ni trpeljivosti u odgoju. Greše roditelji koji odmah oštro, često i nepravedno, reaguju na učinjene greške. Bolje je strpeti se neko vreme. Dete ima mogućnosti da i samo o tome razmisli, oseća potrebu da se poveri roditeljima, a time stiče poverenje u svoje vlastite snage.
Ako roditelji neposredno reaguju na grešku, dete se ne snalazi, roditelji i sami ne deluju razumno, te ga ponižavaju, a ono se u tom času oseća osamljeno, brani se, javlja se otpor. Dete nije shvatilo svoju grešku, te se takvih grešaka neće osloboditi ili će paziti da ih pred roditeljima ne čini. Time nismo postigli što smo hteli.
Dajte detetu njegovo slobodno vreme
Neki roditelji neprestano »sede« za vratom svog deteta. Svaki pokret, svaka igra, gotovo svaka misao pod kontrolom je roditelja. Tako je život deteta ispunjen neprestanim tutorstvom, gde treba i ne treba. Dete gubi svoje »ja«, koje tako želi izraziti i spoljašnjim oblicima.
Takvo dete postaje nesamostalno te se u njega pojačava osećaj manje vrednosti, a mnoga postaju razdražljiva i nervozna.
Dete ne voli da bude samo i bez roditelja. Poverenje u roditelje daje mu sigurnost da izvrši mnoge zadatke koje se bez oslonca na roditelje ne bi usudili izvršiti. Ali dete želi od vremena do vremena i da samuje, da ga niko ne dira i da se niko ne meša u krug njegovih interesa.
Tako se razvija samostalnost kojoj se teži. Zamislite sebe da ste pod neprestanom prismotrom drugih i da su vam oduzeti satovi vaših intimnih raspoloženja! Slično je i s detetom.
Način na koji roditelji koriste svoj autoritet ima veliki uticaj na detetov odnos prema svim autoritetima sa kojima će se susretati. Zato bi trebali mudro iskoristiti svoju moć, uz mnogo ljubavi i brige, uz jasne granice i pravedne posledice. Morate biti svesni da zanemarivanje dece i njihove sigurnosti mogu biti vrlo štetni. Isto tako ako se sami ne pridržavate pravila koja ste postavili ili se iživljavate na deci, rezultati mogu biti katastrofalni. Roditelji treba jako da se trude kako bi postali tip ljudi koje će dete poštovati i hteti da sluša. Ako svoj autoritet dobro iskoristite, otvarate svojoj deci vrata uspeha.
Komentari (0)