Varičele ili “ovčje” boginje, kako se u narodu zove ova zarazna dečja bolest, lako se dijagnostikuje, jer su simptomi vrlo tipični – ospe po telu, odnosno crvene tačkice sa malim plikovima ispunjenim tečnošću, koje se prvo javljaju na stomaku i leđima, a zatim i po celom telu. Kada ova promena na koži pukne, javlja se krasta, koja se posle nekoliko dana osuši i otpadne. Koliko će promena na koži biti i kako će one tačno izgledati zavisi od deteta do deteta, od stanja imuno sistema. Kod neke dece ospe se javljaju svuda, čak i na koži glave, u ustima, na grlu, iza ušiju, na obodu oka, na genitalijama… dok neki imaju svega 20-ak “tufnica” razbacanih po telu. Boginje na sluzokoži vrlo su neprijatne i mogu da bole, pa su deca kenjkava, nervozna i neće da jedu.
Nekoliko dana pre izbijanja boginja neka deca nemaju apetit, mrzovoljna su i mirnija nego obično, kod nekih se javlja povišena temperatura, a kod nekih nema nikakvih simptoma sve dok se “ne istačkaju”.
Virus varičele spada u porodicu herpes virusa, kapljično se prenosi preko disajnih organa i vrlo je zarazan, pa je mala verovatnoća da se dete neće zaraziti ukoliko je bilo u kontaktu sa drugim obolelim mališanom. Deca su zarazna nekoliko dana pre izbijanja boginja i pošto im izađu, sve dok kraste ne otpadnu, a nove ne izlaze, što je otprilike 10-15 dana od početka bolesti. Ipak, period inkubacije maksimalno može da traje do 28 dana. Virus je uglavnom smešten u koži i sluzokoži i zbog toga izbijaju promene, odnosno ospa, ali je važno znati da on putem krvi cirkuliše celim telom i da boginje nisu bezazlena bolest. Mogu izazvati komplikacije koje su retke, ali je važno obavestiti lekara ukoliko se detetu stanje pogorša, ako ne jede, povraća ili se žali na bilo kakav bol.
Komplikacije su uglavnom problemi sa disajnim organima, upala uha, bronhitis ili pneumonija, a vrlo retko može doći i do encefalitisa, odnosno zapaljenja malog mozga.
Ipak, to se jako retko događa, deca boginje uglavnom lako podnose, a stručnjaci tvrde da što je dete mlađe, lakše će da “preleži” varičele. Najveći problem uglavnom je svrab. Na tržištu postoje mnogi preparati koji smanjuju ove simptome, ali neki pedijatri ne savetuju da se deca mažu, već preporučuju lekove, iako boginje nemaju terapiju. Ukoliko vaše dete ima varičele, najbolje je da se konsultujete sa svojim pedijatrom. Mališani se uglavnom češu tokom noći, posebno prvih dana po izbijanju boginja, pa lekari savetuju da im isečete nokte kako ne bi pravili rane, jer su one “ulaz” za novu infekciju. Bakterije koje su inače prisutne na koži na taj način dospevaju u telo, a češanje može da ostavi prilično duboke i ružne ožiljke.
I odrasli koji nisu bolovali mogu da se zaraze, s tim što oni mnogo teže podnose boginje. Dečje bolesti mogu da budu vrlo komplikovane kod odraslih, pa ukoliko dobijete varičele u zrelom dobu, obavezna je konsultacija sa lekarom. Boginje su posebno opasne u trudnoći i to naročito tokom prva tri meseca, jer virus može da ošteti plod i dovede do ozbiljnih problema posle porođaja. Opasne su i za decu koja imaju problem sa imuno sistemom, odnosno kod kojih je on oštećen zbog neke autoimune ili hronične bolesti.
Boginje ponekad izbijaju i u etapama, odnosno ne izađu sve odjednom, a kada se osuše krastama je potrebno još nedelju dana da nestanu sa kože. Zbog toga pedijatri preporučuju da dete bude izolovano tri nedelje kako bi se vratilo redovnim aktivnostima potpuno zdravo. Ukoliko se ranije vrati u kolektiv, u vrtić ili školu, a imuno sistem još nije u potpunosti oporavljen, lako se može dogoditi da odmah “zakači” novu virusnu ili bakterijsku infekciju.
Do pre nekoliko godina deca koja imaju boginje nisu se kupala, međutim, danas pedijatri tvrde da to nije dobro, jer loša higijena samo može da izazove sekundarnu infekciju. Deca se kupaju, ali se ne brišu peškirom, već se samo “utapkaju” kako se kraste ne bi povredile.
Komentari (0)