U Crnoj Travi i Trgovištu od Nove godine nije se rodilo nijedno dete! Ove dve opštine nisu izuzetak, jer u većinu od oko 4.700 naselja tokom cele 2010. nije stigla nijedna beba.
Crna Trava je iste godine, na primer, imala samo šest prinova, a cela opština trenutno može da se pohvali trima trudnicama.
Privreda koja je u mnogim krajevima zamrla, kao i sve manje brakova a sve više razvoda, učinili su da pojedina naselja potpuno opuste. Tako je u poslednjih devet godina “ugašeno svetlo” u 11, a pitanje je dana kada će da zamre još 85 sela koja životare zahvaljujući jednocifrenom broju stanovnika. U gotovo hiljadu mesta živi manje od stotinu žitelja koji su uglavnom pregazili šestu deceniju.
Mračni pogled na budućnost zaokružuje starenje naroda, zbog kojeg prirodnom priraštaju svake godine plaćamo danak od najmanje 30.000 ljudi.
Katastrofalna slika, upozorava demograf dr Vladimir Nikitović iz Instituta za društvene nauke, u naredne dve decenije može samo da bude još lošija.
– Demografske promene su spore. Taman da odmah počnemo primenu strategije rađanja, razvoja siromašnih krajeva i “uvoz” stanovništva, promene nabolje mogle bi da se vide tek za dve decenije – objašnjava dr Nikitović. – Ukoliko uđemo u EU, tokom pet-šest godina koje uslede biće još teže. Jer, prirodno je da u tom periodu emigracija bude izraženija.
Kako bi podstakla rađanje i tako bar “na infuziji” produžila život pojedinih naselja, država godišnje na pomoć porodiljama i deci iz siromašnih porodica troši 40 milijardi dinara. Novac dobijaju porodice za prvo, drugo, treće i četvrto rođeno dete.
– Mesečno na spisku za dodelu ovih sredstava imamo oko 30.000 porodilja. Za prvo dete jednokratno dobijaju 31.782 dinara, za drugo 124.279, za treće 223.693 i za četvrto 298.254 dinara – kaže Predrag Petrović, viši savetnik Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
– U decembru prošle godine, recimo, na spisku smo imali 60.065 majki na porodiljskom bolovanju, a ostvarivale su naknade za 61.324 dece.
Roditelji, međutim, komentarišu da je za ostvarivanje ovog prava potrebno previše dokumenata, koje je, zbog obaveza oko male bebe, teško prikupiti. Petrović opet objašnjava da tim poslom ne mora da se bavi majka, već bilo ko drugi.
Roditelji, ipak, nisu zadovoljni merama države, i za mnoge kažu da su samo mrtvo slovo na papiru. Pre svega Strategija rađanja iz 2008. godine. Nezadovoljni su i načinom na koji će biti ukinut PDV na bebi opremu, jer tvrde da neće suštinski pojačati roditeljski budžet.
– U atmosferi gde ljudi strahuju za posao, platu, socijalno i penzijsko osiguranje i stan, mesta za decu je premalo. Parovi kažu da ne žele da stvaraju socijalne slučajeve – upozorava Dragana Soćanin iz udruženja “Roditelj”. – Pomoć koju država daje nije zanemarljiva, ali je nedovoljna. Da bi se više dece rađalo, potrebno je da se na prvom mestu obezbede sigurnost života, redovna primanja i pravna zaštita svih koji dobijaju decu.
Ekonomske prilike, prema mišljenju dr Nikitovića, jesu značajne, ali nisu jedini faktor za podmlađivanje nacije. On kaže da ne postoji zemlja i istraživanje koji potvrđuju da je samo ekonomski bum napunio porodilišta.
– U današnje vreme partnerski odnosi su mnogo složeniji. Ljudi se teže odlučuju da uđu u brak i dobiju prinovu – smatra ovaj demograf. – Tu modu doneli smo sa Zapada. U brak se teže stupa, a iz njega lakše izlazi.
Ali životni standard je bitan zbog drugih stvari – može da zaustavi pustošenje krajeva iz kojih ljudi sada odlaze jer ne mogu da nađu posao.
Nestaju sela
Bela kuga najzastupljenija u opštinama na jugu i istoku Srbije. Međutim, pad populacije poslednjih godina javlja se i u Vojvodini, koja je od 2002. godine do danas izgubila više od 115.000 stanovnika. Najveća oseka zabeležena je u Žitištu, Sečnju, Bačkoj Palanci, Apatinu… Demografi upozoravaju da je bitka za sela odavno izgubljena, a da sada traje borba za varošice i gradove. Bela kuga sve jače kuca na vrata Čačka, Kraljeva, Leskovca, Niša, Valjeva, Požarevca, Negotina, Subotice…
Porodiljama kraće bolovanje
Iako se mnogi roditelji žale da država nije dovoljno brižna prema majkama, istina je da je kod nas porodiljsko bolovanje duže nego igde u Evropi – ističe Predrag Petrović.
– U procesu priključenja, EU će od nas sigurno tražiti da se skrati odsustvo s posla nakon porođaja. U zapadnim zemljama majke ne rade tri, šest, devet ili maksimalno 12 meseci. Samo kod nas postoji praksa da se za treće i svako naredno dete bolovanje koristi dve godine.
Pročitajte još >>
Da li će bela kuga isprazniti Srbiju
Komentari (0)