Biljka kafa (Coffea) je rod niskog rasta koji pripada familiji Rubiaceae. Otkrivena je pre oko hiljadu godina, a pretpostavlja se da vodi poreklo iz Etiopije. Zanimljivo je napomenuti da su se bobice i lišće u početku koristili za okrepljenje, a tek potom su ljudi otkrili da mogu da peku i melju zrna i od praha kuvaju napitak.
Afrički nomadi su zrnevlje kafe mešali sa životinjskom mašću i začinima i tako pravili energetske pločice, ili su pak kuvali lišće i ljusku bobica i tako dobijali napitak bogat kofeinom, koji bi im pomogao da lakše podnesu duga i iscrpljujuća putovanja.
Sufije su u 15. veku od kafe pravili vino koje im je pomagalo da ostanu budni tokom noćnih molitvi, a Arapi su već krajem 16. veka počeli da peku i melju zrna i kuvaju kafu sličnu današnjoj. Tajna je bila dugo čuvana, a izvoz ove čudesne biljke strogo zabranjen.
U Evropu je kafa stigla ilegalnim putevima i veoma brzo postala omiljena. Posle nekoliko stotina godina dospela je u sve krajeve sveta, prvo kao napitak a potom i kao prizvod. Danas je to jedan od najpopularnijih napitaka na svetu. Većina kafopija ipak ne zna da je ova egzotična biljka izuzetno lepa i laka za uzgoj i u sobnim uslovima.
Kao dekorativna sobna biljka gaji se Coffea arabica radi svojih sjajnih zelenih listova i ukusnih bobica nalik trešnji. Ova atraktivna biljka obično je zimzelen grm ili malo drvo koje poraste do 3-3,5 m, a može dostići i 10 m. Manjeg rasta je patuljasta sorta Coffea arabica nana, koja je ujedno i najpopularnija među sortama kao lisnodekorativna biljka.
Coffea arabica uglavnom uspeva u tropskim krajevima, na nadmorskoj visini od 600 do 1.800 m. Listovi rastu jedan nasuprot drugom na kratkim peteljkama, boja im je svetlozelena, a oblik ovalan, sa valovitim ivicama. Beli cvetići rastu u grupama duž grane, a njihov miris podseća na kombinaciju jasmina i pomorandžinog cveta.
Veoma kratko se zadržavaju na stablu i iz njih ubrzo nastaju plodovi. U početku su zeleni, postepeno požute, a kada potpuno sazru, boja prelazi u tamnocrvenu, kada su i najatraktivniji. Unutar čvrstog omotača nalaze se dva semena. Ova vrsta zahteva samo rutinsku negu, a jedina mana joj je to što ne voli društvo drugih biljaka!
Prilikom uzgoja prvenstveno treba imati na umu da poraste u proseku do 3 m. Stoga joj se mora obezbediti dovoljno prostora za rast ili je treba orezivati svakog proleća. Držite je na svetlom mestu ali ne i na direktnom suncu. Najviše joj prija mesto gde ujutro pada direktna sunčeva svetlost, dakle, istočna strana. Preko leta arabika odlično podnosi visoku temperaturu, tako da je poželjno držati je napolju, na terasi ili u vrtu, dok zimi treba da miruje i da prezimi na temperaturi od 16 do 18 stepeni.
Voli umereno vlažnu zemlju, ali visoku vlažnost vazduha, pa je centralno grejanje njen najveći neprijatelj. Zaliva se isključivo ustajalom vodom, leti veoma obilno, uz povremeno prskanje lišća, a zimi zalivanje treba prilično smanjiti. Dobro je kada se zemlja između dva zalivanja malo zasuši. Leti je treba povremeno prihranjivati mineralnim ili organskim đubrivom. U jesen i zimu nikako je ne treba đubriti jer tada miruje.
Coffea arabica se sadi u veću saksiju, a odgovara joj humusna i kisela zemlja. U proleće svake druge godine valja da je presadite u veću saksiju, dodavanjem zemlje na već postojeću, ali pazeći da joj ne povredite koren. Ovo je veoma snažna biljka tako da najčešći problemi nastaju usled nepravilne nege. U slučaju da lišće opada, to znači da ste je držali na previše tamnom mestu.
Stoga je stavite na svetlije mesto ali ne na direktno sunce! Ako se listovi suše po obodu, biljka je bila na direktnom suncu. Stavite je u polusenku, a ukoliko je poneki list sasvim požuteo, odsecite ga. Kada se lišće suši i propada, to znači da je biljci bilo previše toplo. Premestite je na hladnije mesto i pazite koliko je zalivate.
Na kraju, mnogi se pitaju da li će nakon uspešnog uzgoja biljke dočekati berbu i sebi skuvati kafu? Idealni uslovi u zatvorenom prostoru omogućiće biljci da procveta. Cvetovi će sazreti, za šta im je potrebno od tri do pet godina, a samo nekoliko njih će formirati plod koji sadrži zrna kafe. Dakle, od jedne saksije sigurno nećete dobiti dovoljno za celu šoljicu, ali ćete dobiti nekoliko zrna, koje možete ispeći, samleti i skuvati zabave radi.
Komentari (0)