Gojaznost je pandemija modernog doba, pa i savremena alternativna i zvanična medicina pronalaze sve više načina za borbu s viškom kilograma. Poslednjih godina sve su popularniji testovi intolerancije na hranu, naročito među gojaznim osobama koje žele da smršaju.
Nutricionisti i lekari, međutim, upozoravaju da ovi testovi nisu vrsta dijete i da izbacivanje cele grupe namirnica iz ishrane može da učini više štete nego koristi, ali da pravilnim korišćenjem dobijenih rezultata mogu da se reše nekih tegoba.
Testovi intolerancije na hranu pre dvadesetak godina imali su potpunu drugačiju svrhu od današnje. Njima su se podvrgavali oni koji su želeli da provere da li postoji mogućnost da budu alergični na neku namirnicu. Dve decenije kasnije, gojaznost je od estetskog postala zdravstveni problem, pa su ovi testovi postali pomoć u odabiru načina ishrane koji će da dovede do gubljenja kilograma. Potrebno je da se iz ishrane izbace sve one namirnice na koje se pokaže intolerancija organizma.
Iako se, osim u ove svrhe, testovi intolerancije koriste i kod astme, ekcema i drugih alergijskih bolesti, mnogi lekari ipak dovode u pitanje njihovu efikasnost i naučnu potkovanost. Kao i kod svih novina u medicini, i ovde je neophodno biti obazriv. Kod stručnjaka postoji opravdana bojazan da se ukidanjem pojedinih grupa hrane organizmu može uskratiti više nego što je u skladu s njegovim potrebama, pa je u tom slučaju korist manja od potencijalne štete.
– Prilikom sprovođenja ovakvog načina lečenja, važno je voditi računa o zdravstvenom stanju pacijenta, načinu života, telesnoj masi, naslednim bolestima, pa čak i o zanimanju, jer organizmu mora biti zagarantovan svakodnevni dotok energije iz hrane, a izbacivanje velikog broja namirnica može da dovede do posledica po zdravlje. Zato lekar i nutricionista moraju da naprave plan ishrane kako bi sve hranljive materije – belančevine, masti, ugljeni hidrati, kao i vitamini, minerali i oligoelementi, bile zastupljene u dovoljnoj meri – objašnjava nutricionista Milorad Veljković.
Smatra se da se u osnovi netolerancije na hranu i stvaranja antitela nalazi povećana propustljivost crevne sluznice, zbog čega u krv dolaze nesvareni molekuli hrane, koje organizam ne prepoznaje, pa stvara antitela. Kako simptomi ne postoje, osoba nastavlja da jede istu hranu, dok se antitela nagomilavaju i prouzrokuju različite tegobe.
– Normalna količina antitela je do dvanaest jedinica po mililitru krvi. U zavisnosti od povišenosti antitela, lekari propisuju period na koji je potrebno određenu namirnicu isključiti iz ishrane, za 100 jedinica, taj period iznosi i više od godinu dana. Prvo se izbacuju sve namirnice kod kojih je utvrđen bilo koji stepen intolerancije. Posle četiri nedelje preporučuje se trajno izbegavanje samo onih namirnica koje su pokazale veoma visok stepen intolerancije, a vremenom se i one polako uvode u ishranu, ali u manjim količinama – objašnjava Veljković.
Najpoznatija intolerancija je ona uzrokovana nedostatkom laktaze, koja onemogućava varenje laktoze u mleku ili drugim mlečnim proizvodima. Kod celijakije se radi o intoleranciji glutena, a rezultat je oštećenja resica tankog creva, što smanjuje sposobnost apsorpcije vode i hrane.
Od prirodnih sastojaka probleme najčešće izaziva salicilat koji se nalazi u jagodama, jabukama, agrumima, paradajzu i vinu, ali i amini koji se nalaze u čokoladi, siru, bananama, avokadu.
Kako se radi test
Test intolerancije na hranu je laboratorijski test, pri kom se iz uzorka krvi, metodom određivanja IgG antitela, određuje intolerancija na više od 100 namirnica koje se svakodnevno koriste u ishrani. Na ovaj način dobija se informacija koje namirnice treba isključiti iz ishrane, kako bi ceo organizam bolje funkcionisao i poboljšalo se opšte zdravlja. Rezultati stižu za nekoliko dana, zelenom bojom označena je hrana koju pacijent sme da jede, a crvenom ona koju ne bi smeo. Cena u privatnim ordinacijama je od 3.000 do 13.000 dinara
Alergija je nešto drugo
Mnogi intoleranciju izjednačavaju s alergijom, ali lekari objašnjavaju da između ove dve reakcije organizma nema mnogo sličnosti. Alergijska reakcija je burna i može da ugrozi život, za razliku od intolerancije. Glavna razlika je u vremenu koje je potrebno da bi se reakcija javila, jer alergija izaziva trenutnu reakciju, dok netolerancija ima odloženo dejstvo, zbog čega je mnogi ne povezuju s hranom.
Simptomi
– gubitak apetita
– nadimanje
– nagon za povraćanjem
– dijareja
– pojava akni, svraba, osipa
– glavobolja
– bolovi u zglobovima
– različiti problemi sa disanjem
– hroničan umor
– problemi sa spavanjem
– napetost
Komentari (0)