Roditelji koji svoju decu primoravaju na beskrajne časove tenisa, klavira, baleta… zapravo pokušavaju nadomestiti svoje propale snove, potvrdili su naučnici.
Međutim, ne koriste svi roditelju svoju decu kako bi se rešili osećaja ”žaljenja i razočarenja”. Što više otac ili majka u svom detetu vide sebe, to će više pokušavati kroz njega proživeti svoje neispunjene ambicije, otkrivaju naučnici.
”Neki roditelji svoju decu vide kao ”produženje” samih sebe, a ne kao osobe sa vlastitim snovima i nadama. Takvi roditelji će najverovatnije od svoje dece želeti da ispune snove koje oni sami nisu mogli”, izjavio je Brad Bushman, koautor studije i profesor psihologije na Univerzitetu u Ohaju.
Ako vi niste završili Muzičku škole, ne terajte dete da je pohađa ako ne želi
Otkrića objašnjavaju mnoge postupke prezahtevnih roditelja koji svoju decu primoravaju da slede njihove snove.
Takvim roditeljima je uživanje i smisao roditeljstva ostvarivanje vlastitih ambicija kroz njihovu decu. Kroz dečije uspehe, roditeljska osećanja žaljenja i razočarenja zbog propuštenih prilika mogu polako nestati i napraviti mesta za ponos i ispunjenost.
Teoriju potvrđuje slučaj čuvenog tenisera Endija Mareja, čija je teniska karijera rezultat ambicija njegove majke Džudi, koja je i sama bila profesionalna teniserka.
Komentari (0)