Ako vidite bebu u kolicima i pomislite da je napuštena, ne paničite! Islanđani vole da se hvale da su otporni na hladnoću i vetar. Obično to povezuju sa svojim vikinškim precima, koji su se probijali kroz veliko nevreme da bi došli do svog izolovanog ostrva.
Istina je da smo otporni-Islanđani žive u proseku 82 godine, što je za 10 godina duže od globalnog proseka, ali pored vikinške DNK u obzir treba uzeti i druge faktore, kao što je naše verovanje da hladnoća podmlađuje: Islanđani od rođenja dremaju napolju bez obzira na vremenske uslove.
Najveća trgovačka ulica u Rejkjaviku leti se ispuni bebama koje spavaju u svojim kolicima. Ali one su tu i zimi, dremaju na temperaturam ispod nule. Ako nisu na ulici, onda su na balkonima ili u dvorištima, dok se njihovi roditelji okupe oko toplog čaja u zatvorenom prostoru.
.jpg)
Mame se greju uz čaj dok deca mirno spavaju
Običaj izvoženja bebe napolju da spava u kolicima je jako važan na Islandu, pa Islanđani koji žive u velikim stambenim zgradama ponekad imaju posebnu kolevku na balkonu – samo za popodnevno spavanje.
Ali zašto? Dugo vremena, uslovi u zatvorenom prostoru jednostavno nisu bili tako dobri za spavanje. Sa slabom cirkulacijom vazduha i previše ukućana, tradicionalne islandske kuće bile su vlažne i ponekad zadimljene od kuvanja.
Početkom 20. veka, epidemija tuberkuloze je uzdrmala naciju. Otprilike u isto vreme, dečja kolica su se mogla nabaviti i na Islandu. Nakon što su se pojavila u Velikoj Britaniji gotovo 200 godina ranije, kolica su konačno počela masovno da se proizvode i da budu dostupna širom sveta. Godine 1926. dr David Torstajnson objavio je knjigu o odgajanju dece na Islandu, tvrdeći da su boravak na otvorenom i svež vazduh korisni za jačanje imuniteta kod dece.
Torstajnson je predlagao roditeljima da koriste ”modernu pokretnu kolevku” – kolica- da bi deca mogla da spavaju napolju, i iznenada je to postao novi običaj. Druga generacija Islanđana u 20. veku spavala je napolju, i od tada je to slučaj sa svim generacijama.
.jpg)
Rumeni obrazi znak zdrave bebe
Roditelji danas ne brinu o infektivnim bolestima kada ostave svoju bebu da se odmara vani. Većina Islanđana oseća da im deca duže i lepše spavaju napolju, jer im ne smetaju zvukovi u kući.
Vrijeme spavanja obično izgleda ovako: beba se uznemiri jer je umorna. Roditelji je stave u kolica i vozaju dok ne zaspi. Kolica se ostavljaju na bezbednom mestu, a roditelji se udalje.
Ako vidite bebu u kolicima i pomislite da je napuštena, kada budete šetali ulicama Rejkjavika, nemojte paničiti. Beba je dobro ušuškana toplim vunenim prekrivačem i nosi kapu i rukavice.
Ako se temperatura spusti ispod 0°C, roditelji će možda dvaput razmisliti pre nego što ostave svoje novorođenče napolju. Međutim, to nije slučaj sa svim roditeljima – drugi ostavljaju svoju decu da spavaju napolju bez obzira na temperaturu. Mada je vazduh možda uvek bio svež 1935. godine, to danas nije uvek slučaj, tako da roditelji najčešće izbegavaju parkinge i glavne ulice tokom saobraćajnog špica.
.jpg)
Uobičajena scena sa ulica Rejkjavika
Uobičajena scena sa ulica RejkjavikaStopa kriminala je veoma niska na Islandu, sa manje od dva ubistva godišnje u glavnom gradu. U državi sa 320,000 stanovnika, ljudi uglavnom imaju poverenja u svoje komšije, dovoljno da osećaju da je bezbedno da ostave svoje bebe ispred kuće ili kafića.
I mada kolica mogu delovati napuštena i zaboravljena, ona su pod stalnim nadzorom roditelja koji ih jednim okom posmatraju kroz prozor i na bejbi monitoru u ruci.
Nekada će neki dobri Samarićanin ući u kafić da javi da neka od beba napolju plače. Posramljeni roditelj onda obično skače sa stolice i istrčava napolje, da bi se nekoliko sekundi kasnije pojavio noseći dete koje je možda malo zbunjeno, ali zato ima rumene obraze.
Komentari (0)