Želja za seksom u dugim partnerskim odnosima često s vremenom opada. Zašto se to dešava, zašto muškarci i žene to doživljavaju različito i zašto se parovima isplati da ne izgube iz vida svoju seksualnost?
„Seks? Možda jednom u nekoliko meseci”, tako ili slično zvuče mnogi, uglavnom muški poznanici iz mog okruženja. Oni koji su godinama u vezi, imaju decu i stabilan život – i koji su frustrirani, piše Dojče vele.
Na početku, pričaju svi ti razočarani, plamen strasti goreo je neobuzdano. Želja ih je neprestano terala u krevet. Iz njihovih priča može se zaključiti da su verovali kako će to trajati zauvek.
Zapravo je normalno da seksualna želja nakon godinu ili dve veze opadne, kaže psihološkinja Andrea Zajfert, koja u svojoj hamburškoj ordinaciji radi i kao bračna terapeutkinja.
Za to je odgovoran promenjeni koktel hormona. On na početku veze podstiče neobuzdani „seksualni nagon”, a kasnije stvara osećaj povezanosti. Oksitocin, takozvani hormon maženja, tada preuzima glavnu ulogu.
„Hormoni koji podstiču povezanost prigušuju polne hormone, a time i želju i učestalost odnosa”, objašnjava Zajfert.
„To jednostavno treba znati kao par”, dodaje ona.
Ali, pitanje je – šta sada s tim? „I šta učiniti sa činjenicom da žena naizgled još više gubi libido?”, pita se terapeutkinja.
Pre svega je potrebna komunikacija, kaže Zajfert. Šta volim ja? Šta voliš ti? U čemu oboje uživamo? Da bi takav razgovor uspeo, važno je razumeti sopstvenu seksualnost. Određena iskustva – pozitivna i negativna – mogu imati ogroman uticaj na doživljaj želje, posebno kod žena.
Ženska seksualnost funkcioniše drugačije nego muška
Meredit Čivers je profesorka psihologije i direktorka Laboratorije za seksualnost na Univerzitetu Kvins u Kingstonu, Kanada.
U svojim istraživanjima otkrila da žene mogu biti merljivo telesno uzbuđene – a da se ne osećaju uzbuđeno.
To znači: samo zato što se vagina ovlaži (lubrikacija), ne znači da žena i oseća želju. „Primetili smo da žene reaguju jasnom telesnom reakcijom na čitav niz seksualnih nadražaja koji su im potpuno neželjeni – na primer na prikaze seksualne prisile”, kaže Čivers.
Razlog za ovaj telesni automatizam je, objašnjava naučnica, zaštitna funkcija lubrikacije: u slučaju silovanja time se smanjuje fizičko oštećenje – koliko god to strašno zvučalo. Neusklađenost između telesnog i subjektivnog uzbuđenja posebno je izražena kod heteroseksualnih žena, otkrila je Čivers.
Kod muškaraca se telesna i psihička komponenta mnogo više poklapaju – isto važi i za kvir žene.
Iz toga Čivers izvodi zaključak: šta kod žena izaziva uzbuđenje, a šta ne, zavisi od njihovih iskustava sa određenim seksualnim nadražajima. Odvojenost između telesnog i doživljenog uzbuđenja nije toliko pitanje biologije, koliko seksualne razvojne istorije žene.
„Rodne uloge od ranog detinjstva, negativne poruke o telu, iskustva bola i nasilja – svi ti faktori udaljavaju žene od njihovih fizioloških reakcija”, objašnjava Čivers.
Tema: Orgazam
Osim toga, u heteroseksualnim odnosima i dalje se dešava da ženska želja i zadovoljstvo nisu u centru pažnje. O tome govori i takozvani rodni jaz u orgazmu – odnosno razlika u učestalosti orgazma između polova. Prema istraživanju iz 2022. samo 30 – 60 odsto žena doživi orgazam tokom heteroseksualnog odnosa, dok kod muškaraca taj procenat iznosi 70 do 100.
Za parove čija se veza nakon početnog vatrometa strasti produbljuje, može postati problem ako žena dugoročno ne dolazi do svog zadovoljstva. Prema istraživanju psihološkinje i seksualne naučnice Natali Rozen, neispunjene seksualne potrebe dovode do toga da seks postaje sve opterećujuća tema, a libido nestaje.
Suprotno tome, zadovoljene seksualne potrebe povećavaju želju i zadovoljstvo odnosom. Parovi koji ne razgovaraju rizikuju da iznova i iznova ponavljaju isti seksualni obrazac.
„Najčešće su žene te kojima postaje dosadno”, kaže Zajfert.
Šta pomaže kod veza bez dovoljno dobrog seksa?
„Posebno je ženama važno kako se generalno osećaju u vezi”, kaže Zajfert.
Ako nedostaje osećaj da su viđene i cenjene, često pati i seksualnost para.
„Ženama je potrebno puno hrabrosti da pokažu svoje potrebe i da se zauzmu i za ono što ne žele.”
Mnogi parovi koji dolaze na savetovanje kod Zajfertove, a čiji je seksualni život zamro, jedva se dodiruju i u svakodnevici funkcionišu rutinski. Nema dugih zagrljaja, poljubaca, spontanih dodira.
„A onda dođe vikend i očekuje se da će biti seksa. To se oseća kao skok sa daske od deset metara”, kaže terapeutkinja.
Uz otvorenu komunikaciju, potrebna je i svesna telesna bliskost – ne nužno vezana uz seks, već uz jačanje povezanosti. Kod nekih parova ključ je, pak, autonomija.
„Ponekad je važna mala distanca i da svako doživi nešto novo, uzbudljivo”, dodaje Zajfert.
Kako početi igru?
Često se želja, užitak i uzbuđenje javljaju tokom predigre – kroz dodire i poljupce.
„Ako imam seks samo kad me želja preplavi, čekaću dugo”, kaže Zajfert. To je možda funkcionisalo na početku, ali sada treba – usred brige o deci, sastanaka i brda veša – pronaći mira, vremena i prostor za razvoj igre i intimnosti, gde seks nije obaveza, ali jeste važan deo partnerskog života.
Jer ne jača samo seks vezu, već i vreme koje par provodi zajedno posle toga. Parovi koji se posle seksa maze i ostaju bliski jačaju osećaje poverenja, bliskosti i privrženosti.
Prema istraživanju psihološkinje Ejmi Mjus, takvi su parovi zadovoljniji svojom vezom i seksualno ispunjeniji – posebno žene.
Izvor: N1
Komentari (0)