Sve više dece u svetu, ali i u Srbiji, boluje od dijabetesa. Zašto se šećerna bolest javlja kod dece i koji su simptomi, za RTS je govorila endokrinolog iz Instituta za majku i dete dr Tatjana Milenković. Ona upozorava da sve veći broj dece u Srbiji ima dijabetes, da kasno dolaze kod lekara.
– Postoje različite forme dijabetesa kod dece: dijabetes melitus tip 1, dijabetes melitus tip 2 koji sada viđamo zato što imamo ekstremno gojaznu decu. Postoji i novorođenački, neonatalni dijabetes koji ima nekih 12-13 formi. Ono o čemu danas govorimo i što je najčešći oblik dijabetesa kod dece je dijabetes melitus tip 1. To je autoimunska bolest sa multifaktorijalnom etiologijom, znači da ne znamo kako nastaje, ima mnogo činilaca. Broj dece sa dijabetesom raste u svetu. Nemamo odgovor na pitanje zašto je to tako, ali je tako.
Foto: Freepik
Dr Tatjana Milenković je istakla i da je situacija u Srbiji alarmantna, kada u pitanju broj dece sa dijabetesom.
– Imamo porast incidencije na godišnjem nivou od skoro šest odsto. To je činjenica koju treba da gledamo širom otvorenih očiju, zato što nam roditelji dovode decu kasno, u fazi kad se već razviju komplikacije i kada dete već ozbiljno nije dobro. Mi ne možemo da sprečimo dijabetes u ovom trenutku, nemamo način, ali možemo da omogućimo da deca dođu u kompenzovanom stanju, što bi rekli žargonski „na nogama”. U suprotnom, dolaze teško bolesna deca, u ketoacidozi, što je akutna komplikacija koja životno ugrožava dete i mi se na sve načine trudimo da deca dođu u kompenzovanom stanju – rekla je doktorka, dodajući da je najmlađi pacijent kod koga je otkriven dijabetes melitus tip 1 imao šest meseci.
Ona je navela i simptome kod dece koji mogu da ukažu na dijabetes.
– Simptomi koji se ne smeju ingorisati: ako dete puno pije vode, puno mokri i gubi u telesnoj masi. Ako nešto od toga postoji, ne treba da se misli da dete ima mokraćnu infekciju, ne treba da se misli da mnogo trenira, da su vrućine. Prvo treba da se izmeri glikemija.
Ivana Veverec, majka petogodišnje devojčice Eme, kojoj je dijagnostikovan dijabetes pre dve i po godine, opisala je simptome koje je primetila kod svog deteta.
– Moje dete je danima bilo bezvoljno, a jako je aktivno dete, ali tada nije mogla ni da vozi trotinet. Ona je mene molila da idemo kući jer je umorna. To su isto neki simptomi. Pa je bolela glava, mirisala je na aceton, mnogo je smršala, bila je malaksala, povraćala je i često je mokrila, noću po sedam puta, puna noša je bila.
Foto: Freepik
Endokrinolog dr Tatjana Milenković je istakla i da veliki broj dece, čak oko 35 odsto, kod lekara dolazi kada je već u stanju ketoacidoze.
– Veliki broj dece u Srbiji sa novootkrivenim dijabetesom dolaze u ketoacidozi, nekih 35 odsto. Ako su ispod pet godina, to je skoro polovina. Znači, vama polovina dece ispod pet godina dođe životno ugrožena! To je strašna stvar! Mi nemamo opštu svest u populaciji da deca mogu da imaju dijabetes.
Ona je pojasnila i šta znači držati šećernu bolest pod kontrolom.
– Kada se kaže da se dijabetes drži pod kontrolom, to znači da najveći broj glikemija, preko 70 odsto, treba da bude u željenom opsegu. To se postiže dobrom metaboličkom kontrolom, odnosno adekvatnom insulinskom terapijom, fizičkom aktivnošću, adekvatnom ishranom, pozitivnim stavom i podrškom čitave sredine – zaključila je dr Milenković.
Izvor: mondo.rs
Komentari (0)