Psovka koja vam slučajno izleti pred detetom neće narušiti njegov razvoj, ali uvrede, ponižavanje i način na koji govorite o drugim ljudima itekako mogu.
Većina roditelja bar je jednom doživela onaj neprijatan trenutak kada im psovka izleti pred detetom. Deca reaguju začuđeno, a roditelji se brzo počnu gristi zbog “lošeg primera”. No, prema stručnjacima, nema razloga za paniku, povremena psovka neće naškoditi detetovom razvoju. Mnogo je važnije ono što se događa u svakodnevnim interakcijama i načinu na koji se u porodici razgovara.
Istraživanja pokazuju da deca do ulaska u školu već poznaju 30–40 “ružnih reči”, a povremeno čuju psovke i u vrtiću, na igralištu ili među vršnjacima. No sama reč, izdvojena iz konteksta, nema dokazano negativan uticaj. Kognitivni naučnik Benjamin Bergen objašnjava da “obična” psovka nije problematična za dečji razvoj. Ono što jeste štetno jesu uvrede, pretnje i govor kojim ponižavamo druge ljude.
Prava opasnost nisu psovke, nego uvrede i ponižavanje
Stručnjaci upozoravaju da deca mnogo više trpe od vređanja i omalovažavanja nego od psovki. Pogrdni komentari, posebno oni koji vređaju nečiju nacionalnost, izgled, sposobnosti ili identitet, mogu ostaviti trajne emocionalne posledice. Deca takav govor lako počnu da doživljavaju kao prihvatljiv, što može uticati na njihovu empatiju, samopouzdanje i odnose s drugima. Drugim rečima: jedna psovka koja izleti nije problem, ali način na koji govorimo o ljudima, i ton kojim to radimo, oblikuju detetov odnos prema svetu. Psovke će kad-tad čuti, ali možete ih naučiti kada da ih ne koriste.
Očekivati da dete nikada neće čuti ružnu reč potpuno je nerealno. Ono što može naučiti jeste: da psovke ne pripadaju školi ni vrtiću, da postoje situacije gde ih ne treba koristiti, da je pristojnost uvek važnija od samog rečnika.
Ako vam nešto slučajno izleti, nema potrebe za preteranom dramatikom. Smiren komentar poput: “Ups, rekla sam reč koju ne bismo trebali koristiti. Svi grešimo, važno je paziti,” dovoljno je jasna i zdrava poruka. Time detetu dajete primer kako se preuzima odgovornost i ispravlja sopstveno ponašanje.
Šta deci zapravo najviše znači?
Studije pokazuju da deca mnogo više uče iz naših reakcija nego iz pojedinačnih reči. Posmatraju: kako se nosimo s greškama, da li se izvinimo, ostajemo li smireni, pokazujemo li poštovanje prema drugima. To je ono što zaista oblikuje njihove vrednosti, a ne psovka koja se potkrade u trenutku stresa. Svi roditelji ponekad opsuju. To ne znači da narušavaju detetov razvoj niti da će dete automatski preuzeti takvo ponašanje. Najvažnije je ono što sledi: smirenost, kratko objašnjenje i pokazivanje kako izgleda odgovorno ponašanje puno poštovanja.
Deca, zapravo, puno više upijaju ton, odnos i atmosferu u kojoj živimo, a ne svaku reč koja nam ponekad izleti.
Izvor: miss7mama.24sata.hr
