Deset najvećih naučnih priča iz 2018. godine

Ovo je pregled nekih događaja iz 2018. godine koji su privukli najviše pažnje.

Porast golobalne temperature od dva stepena Celzijusa do kraja ovog veka dugo je smatran kao ulaz u teritoriju opasnih klimatskih promena. Istraživači su tvrdili da je zadržavanje u okviru tog ograničenja neophodno kako bi se izbegli najštetniji efekti globalnog zagrevanja.

Ali neki su se zalagali za još niži cilj od jednog i po stepena. Klimatolozi su u oktobru objavili veliki izveštaj sa detaljima šta bi to strože ograničenje moglo da donese. o tome šta bi se dogodilo ukoliko se temperatura ne zadrži ispod tog strožeg limita.

Samo pola stepena manje spasilo bi domove miliona ljudi koji ne bi morali da se sele zbog porasta nivoa mora, manje vrsta bi bilo u opasnosti od izumiranja i drastično bi bio smanjen broj onih koji će se suočiti sa nedostatkom vode. 

Ograničenje na stepenu i po je izuzetno skupo i zahteva od društva “brze, dalekosežne i promene bez presedana”. U izveštaju nema reči o tome šta bi vlade trebalo da rade, već je postavljen niz pristupa, uključujući velika smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, brz prelazak na obnovljivu energiju i promene u načinu života i ishrani.

Milion i više životinjskih vrsta koje danas žive na našoj planeti, zapanjujuće su raznovrsne – od divovskog okeanskog plavog kita do krivudavih crva pod našim nogama. Ali njihova rana evolucija od jednoćelijskih predaka ostaje obavijena tajnom.

U potrazi za najranijim životinjama, velika pažnja je usmerena na grupu zagonetnih životnih formi – poznatih kao Ediacaran biota – od pre više od 500 miliona godina. To su bili neki od prvih kompleksnih organizama koji su se pojavili na Zemlji.

Ali njihov položaj na stablu života je teško dešifrovati. Ova bića su razvrstana u različite kategorije – kao lišajevi, gljivice, pa čak i kao nešto između biljaka i životinja. Naučnici su u septembru uspeli da izvuku molekule holesterola iz fosilizovanog Dickinsonia. Holesterol je jedan od molekularnih obeležja životinja, što jasno pokazuje da je reč o životinjama.

Svetska kriza plastičnog otpada bila je jedna od velikih tema 2018. godine. Problem je naglašen i u BBC-jevoj seriji Plava planeta 2, koju je predstavio ser Dejvid Atenboro, a koja je otkriva šokantne snimke razaranja okeana i morskog života zbog naše zavisnosti od plastike.

Reporter BBC-ja u oblasti nauke Dejvid Šukman posetio je u aprilu Indoneziju da bi izveštavao o plastičnom otpadu koji je zapušio reke i kanale u Bandungu, na ostrvu Java. Problem je bio toliko veliki da je vojska pozvana da pomogne u čišćenju ogromnog brega od plastičnih flaša, kesa i pakovanja.

Zabrinjavajuće je da se problem samo pogoršava. U martu objavljeni zaključci izveštaja koji je naručila britanska vlada ukazali su da bi količina plastike u okeanu mogla da se utrostruči za deset godina.

Neutrino je jedna od elementarnih čestica univerzuma. Ove subatomske čestice se kovitlaju oko kosmosa više-manje neometano, u vrlo maloj interakciji. U stvari, procenjuje se da pojedinačna čestica neutrina može da prođe kroz svetlosnu godinu (oko 10 milijardi kilometara) bez dodira sa atomom.

Mnoge čestice neutrina na koje nailazimo na Zemlji dolaze od Sunca ili iz Zemljine atmosfere. Ali poreklo jedne grupe ultra-visokih energetskih neutrina bilo je prava misterija sve do ove godine. U julu je međunarodni tim pratio jednu grupu do udaljene galaksije koja je ispalila “zrak” čestice pravo na Zemlju.

Ovaj tip galaksije zove se blazar. Ima intenzivno bistro jezgro izazvano energijom iz njenog centra – masivne crne rupe. Kako materija upada u rupu, pojavljuju se ogromni mlazovi naelektrisanih čestica, pretvarajući ove galaksije u ogromne akceleratore čestica.

Eksperiment IceCube na Antarktiku prikuplja podatke o ovim ultra-visokim energetskim česticama već šest godina, ali ovo je bio prvi put da su istraživači uspeli da ih uporede sa izvorom na nebu.

Znamo da na Marsu ima vode u obliku leda, a postoje i mogući znaci tekuće vode. U julu je tim naučnika saopštio da je otkriveno jezero prečnika 20 kilometara koje se nalazi ispod ledene južne polarne kape crvene planete.

NASA planetarni rover Kjuriositi istraživao je ostatke stene drevnog korita jezera, ali ovo je prvi znak tekuće vode. Rezultat je doneo puno uzbuđenja jer su naučnici dugo tragali za znakovima tekuće vode na Marsu.

“Nismo bliži pronalasku života”, rekao je doktor Maniš Patel sa britanskog Otvorenog univeziteta. “Međutim, ovaj pronalazak nam ukazuje gde treba da nastavimo potragu na Marsu.”

Mars nije jedino kosmičko telo koje se našlo u vestima ove godine zbog vode. Istraživači su u avgustu objavili ono što su nazvali najsveobuhvatnijim dokazom za postojanje leda na Mesecu. 

Podaci iz indijske letelice Chandrayaan-1 ukazuju na prisustvo naslaga leda na severnom i južnom polu. Ova drevna voda može biti izvorište za buduće ljudske misije na Mesec.

Polje drevne DNK – koja uključuje izdvajanje i analizu genetskog materijala davno stradalih ljudi – omogućilo nam je neviđene uvide u prošlost. Upečatljiv rezultat iz 2018. godine bilo je otkriće da su drevni Britanci gotovo potpuno nestali usled masovne migracije sa kontinenta pre oko 4.500 godina.

Britanci iz neolita tek što su podigli veliko kamenje u Stounhendžu kada su ih pregazili novodošli stanovnici – takozvani Narod pehara. Usled toga, za samo nekoliko stotina godina, 90 odsto britanskog genetskog materijala zamenjeno je novim. Nije poznato zašto se to dogodilo. Bolesti, glad i sukobi su potencijalni kandidati za to.

U drugoj studiji objavljenoj 2018. godine, istraživači su pokazali da su 50.000 godina stari delovi skeleta iz Rusije pripadali devojčici koja je bila polu-denisovanka i polu-neandertalka. Denisovani i neandertalci bili su posebna grupa ljudi koja je naselila Evroaziju pre nego što je naša vrsta – Homo sapiens – napustila Afriku.

Naučnici su u novembru identifikovali veliki krater pod grenlandskim ledom. Rupa široka 31 kilometar postala je vidljiva kada su naučnici ispitali radarske slike sa ostrava.

Krater je verovatno nastao usled pada asteroida širine 1,5 kilometar pre najmanje 12.000 godina. Neki istraživači sumnjaju u dosadašnje dokaze. Ali novo otkriće je pokrenulo neke intrigantne mogućnosti, uključujući i potencijalnu vezu sa periodom snažnog hlađenja i zagrevanja Zemlje usled koga je planeta izašla iz poslednjeg Ledenog doba.

Već se dugo vode rasprave oko ovog pitanja, a ukoliko se daljim istraživanjem potvrdi starost kratera i kraja Ledenog doba, interesovanje za ovu temu moglo bi da dobije nove podsticaje.

Više dokaza ukazuje da su preci većine današnjih ljudi koji žive van Afrike napustili kontinent u jednoj migraciji pre 60.000 godina. Ali, postoje neki dokazi da su pioniri savremenih ljudi (Homo sapiens) izvršili prepad na teritoriju van Afrike pre toga.

Naučnici su u januaru otkrili vilicu modernog čoveka koji je stradao u Izraelu pre 185.000 godina, desetine hiljada godina ranije nego što se mislilo da je na ovoj teritoriji živeo čovek. Otkriće ukazuje na to da ranije “ekskurzije” nisu pružile savremenim ljudima trajno uporište u Evroaziji.

Ali vilica se uklapa u sliku o ranijim migracijama van Afrike koje su se dalje širile u Evroaziju ranije nego što su mnogi verovali. Čini se da su ovi pioniri živeli zajedno sa drugim ljudskim vrstama kao što su neandertalci i denisovani. Ali ostaje misterija zašto njihovi genetski materijal nije sačuvan u današnjim ljudima.

Nakon godina diskusije i jednog pogrešnog starta, evropske i američke svemirske agencije napravile su prvi značajan korak ka novim istraživanjima Marsa. U aprilu su NASA i ESA potpisale pismo o nameri koje bi dovelo do prvog “povratnog putovanja” na drugu planetu.

Ovaj poduhvat će omogućiti naučnicima da počnu da odgovaraju na ključna pitanja o istoriji Marsa, među kojima je svakako najintrigantnije – da li je na planeti nekada bilo života. To bi moglo da omogući i geolozima da počnu da utvrde tačnu hronologiju događaja u istoriji crvene planete.

Plastični otpad je sve prisutniji u našem svakodnevnom životu, a to se proširuje i na vodu za piće. Istraživanje novinarske organizacije Orb Media pronašlo je u proseku 10 plastičnih čestica po litri flaširane vode velikih brendova. U najvećem takovom istraživanju, ispitano je 250 boca kupljenih u devet različitih zemalja. Skoro sve su imale sitne plastične čestice.

Sever naše planete često se smatra čistom divljinom. Međutim, ove godine, istraživači su izrazili zabrinutost zbog velike koncentracije plastike u arktičkom ledu.

Utvrđeno je da je broj čestica u samo jednom litru rastopljenog arktičkog morskog leda veći nego u otvorenom okeanu. Naučnici kažu da postoji potreba za dodatnim istraživanjem uticaja na zooplanktone, beskičmenjake, ribe, morske ptice i sisare.

Izvor: vesti-online.com