Da li zabraniti maloj deci gledanje TV-a, pametne telefone i tablete?

Na upravo održnom sajmu televizijskih sadržaja i programa za decu u Kanu -  MIPJunior – raspravljalo se upravo o toj temi. Koliko ekrana je previše i u kojoj dobi? Carole Bienaime-Besse zadužena je za regulaciju televizijskih sadržaja na francuskim televizijama te tvrdi da je izloženost dece digitalnim uređajima postalo “pitanje javnog zdravlja”.

– Ljudi su počeli da shvataju da ekrani mogu izazvati zavisnost čak i kod male dece, u ekstremnim slučajevima i probleme slične autizmu, a koji se nazivaju virtualni autizam – kazala je medijima.

To znaju i oni koji stvaraju sadržaj za bebe i malu decu u vidu edukativnih aplikacija, ali rezultati su kontraproduktivni. Naime, studije pokazuju da deca koja su od najranije dobi koristila digitalne uređaje i “učila” pomoću aplikacija, kasnije imaju puno više problema u školi.

Francuska je još 2008. godine zabranila svojim televizijama da se programom obraćaju deci mlađoj od tri godine, a u toj zemlji zabranjena je i popularna BabyTV. Međutim, televizije i drugi kreatori sadržaja stalno se bune i insistiraju da je zabrana besmislena jer ne funkcioniše. Roditelji svejedno koriste pametne telefone i televizijski program te deci nude sadržaje putem interneta.

I Bi-Bi-Sijevi direktori dečjeg programa, koji slovi kao najkvalitetniji na svetu, slažu se da su zabrane nerealne. Živimo u digitalnom svetu i to je talas koji je u zamahu i teško ga je preduhitriti ili sprečiti zabranama. Istina je da deca žive u “digitalnom Divljem zapadu”, pa je važno kakav im se sadržaj nudi i važno je zaštiti ih. Čak i na Bi-Bi-Siju kreiraju sadržaj koji je za decu stariju od dve godine, ali kažu kako su svesni da ih gledaju i bebe i manja deca, pa pokušavaju to imati na umu kad stvaraju emisije i crtaće za decu. Svesni su da je televizija ili tablet vrlo često “babysitter” kod prezaposlenih roditelja. Takođe, oni pokušavaju da uče decu na način da digitalne sadržaje, posebno aplikacije, povezuju s učenjem u stvarnom svetu.

Stoga u Bi-Bi-Siju smatraju da rešenje nije u zabrani gledanja sadržaja na digitalnim uređajima, već je ključno decu naučiti da prepoznaju sadržaj koji nije za njih, da u njima razvijamo kritičko mišljenje i da zatraže pomoć ako se u digitalnom svetu susretnu s nečim što nije za njihove oči ili ih ugrožava. To je posebno važno naučiti dete pre nego počne da koristi društvene mreže. Samo u Ujedinjenom Kraljevstvu čak 75% desetogodišnjaka koristi Instagram, Twitter i Facebook.

Bienaime-Besse kaže da je apsurdno da te društvene mreže nisu obuhvaćene zakonom, kao i ostali mediji i ponuđači sadržaja, a koji bi ih naterao da strože paze na sadržaje koje nude i neprimerene sadržaje koje gledaju i desetogodišnjaci.

– Istovremeno, direktori velikih kompanija koji proizvode aplikacije i digitalne sadržaje za bebe i decu, svoju vlastitu decu šalju u Montesori vrtiće i škole gde su ekrani potpuno zabranjeni – kaže Bienaime-Besse. Isto tako, Steve Jobs nije svojoj deci dozvoljavao da koriste iPad.

I na kraju – ponovo odluka ostaje na roditeljima. U Francuskoj se snažno na njih apeluje da dobro razmisle šta to njihovo dete drži u rukama i da imaju na umu da se malo dete ne može odbraniti od sadržaja koji ga preterano stimulišu, oduzimaju mu pažnju i fokus, pune glavu gotovim slikama i čine ga zavisnim.

– Bilo bi puno bolje da deca postanu stručnjaci za tehnologije na način da uče da programiraju, a ne da budu robovi gotovim proizvodima – kazala je Bienaime-Besse na konferenciji MIPJunior u Kanu.