Sezona je bronhiolitisa, zapaljenja malih disajnih puteva – bronhiola. Izazivaju ga respiratorni virusi, najčešće sincicijalni, koji je veoma zarazan i u telu ostaje nekoliko nedelja. Od ove bolesti tokom zime oboli čak 20 odsto beba do šestog meseca života, a među njima se kod svake treće razvije astma. Zbog simptoma sličnih astmi često dolazi do pogrešne dijagnoze i lečenja, što kod malih pacijenata može da izazove još težu kliničku sliku i komplikacije.
Obično sve krene bezazleno, kao obična kijavica – nos curi, disanje se jače čuje, ali je apetit očuvan i deca u početku nemaju većih problema. Potom se količina sekreta povećava, dete počinje sve slabije da jede. Tada se javlja klasičan znak ove bolesti – otežano disanje sa šištanjem.
Prema rečima profesora dr Branimira Nestorovića, šefa Službe za pulmologiju i alergologiju Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj, prepoznatljiv simptom bronhiolitisa je šištanje u grudima:
– Upravo je ovo šištanje predmet zabune kod pedijatara, koji odmah posumnjaju na astmu. Razlika je, međutim, u tome što se kod astme javljaju ponavljani napadi otežanog disanja i sviranja u grudima, a kod bronhiolitisa se ovi simptomi javljaju jednokratno.
.jpg)
Bebama se ne daju antibiotici
Šištanje u grudima može da traje od dva do tri meseca, uz povišenu temperaturu, kašalj i curenje iz nosa. Paniku kod roditelja izaziva i ubrzano disanje, čak 70 puta u minutu.
Cink za prevenciju
Profesor Branimir Nestorović napominje da je jedna od prevencija od virusa uzimanje minerala i vitamina:
– Cink je, na primer, jedan od najjačih antioksidanata, a njega nema u ishrani. Najbolje ga je uzimati u vidu tableta ali ne u kombinaciji sa kalcijumom i gvožđem.
Zbog još nerazvijene plućne funkcije kod malih beba, ovo oboljenje može da izazove teške respiratorne probleme, a najkritičniji su prvih od tri do peta dana kada postoji opasnost od gušenja. Prema novim preporukama u lečnju, malim pacijentima se ne daje nikakva terapija.
– Deci se ne propisuju lekovi, naročito ne antibiotici, već se primenjuje udisanje kiseonika, deci se daje dosta tečnosti, i to u bolničkim uslovima, gde je neophodno praćenje od strane lekara, zato što postoji opasnost od gušenja. Bolest obično prođe bez komplikacija, a u riziku su deca sa urođenim srčanim manama kao i prevremeno rođena deca – objašnjava dr Nestorović.
Naš sagovornik upozorava da je sincicijalni virus izuzetno infektivan i najčešće se prenosi prljavim rukama, ređe kapljičnim putem.
– Većina respiratornih virusa se prenosi dodirom, i zato je najbolja prevencija što češće pranje ruku, a ne stavljanje maski, kao što to mnogi praktikuju – kaže prof. Nestorović. – Sincicijalni virusi su izuzezno otporni, i mogu da ostanu na predmetima, zidovima čak deset sati. Male bebe zato treba strogo čuvati od dodira sa drugim potencijalno zaraznim osobama, naročito u zimskim mesecima.
Komentari (0)