Separacijska anksioznost ili strah od odvajanja normalan je deo razvoja bebe koji se pojavljuje oko šestog meseca života. Možda vam se činjenica da vaš, inače veseo, mališan sada urla čim niste u njegovoj blizini čini korakom unazad, ali to je normalna i zdrava faza.
Pozdraviti bebu i otići nije lako, a kada je to propraćeno plačom, vriskom i posezanjem za vama – gotovo nemoguće.
”Separacijska anksioznost zapravo je veliki korak u intelektualnom i emocionalnom smislu. Vaše dete prvi put počinje da razmišlja o vama dok vas nema”, ističe Alana Grin, autorka knjige ”Raising Baby Green” za Yahoo Practical Parenting. Bebe uče o odlasku pre nego shvate povratak pa je normalno da se uzrujaju kada roditelji nestanu. Znaju da nešto nedostaje, a u ovom slučaju to ste vi.
Separacijska anksioznost zapravo je veliki korak u intelektualnom i emocionalnom smislu
Strategija za izlazak
Jednom kada dete shvati da ćete se, nakon odlaska, i vratiti, anksioznost počinje da slabi. To možete vežbati jednostavnom igrom skrivanja. Pokrijte glavu ćebencetom, a zatim se otkrijte vašem mališanu uz mnogo pozitivne energije i smeha. Zatim pokušajte s malo dužim ‘skrivanjima’ tako da napustite sobu na minut-dva. Ako plače, možete mu pevati ili govoriti iz druge sobe, kako bi znalo da ste blizu iako vas ne vidi. To će vašem detetu pokazati da ćete se vratiti i da je sigurno, iako vi niste neposredno uz njega.
Iskradanje se možda čini kao lak izlaz, ali ako vaša beba počne da vas traži, a vas nema, počeće da misli da možete bilo kad nestati. Umesto toga, smislite pozitivan ritual za odlazak – od poljupca u čelo do kratke pesmice ili plesa.
Na kraju, koliko god vam se činilo okrutnim, možda ćete morati ostaviti vašeg mališana u suzama. Ako se nećkate i predomišljate, dete će ‘snimiti’ vašu neodlučnost te postati još uzrujanije jer će pomisliti da ga ne ostavljate u sigurnim rukama ako vam je tako teško što odlazite. Idite nežno, ali odlučno, a dete će se uz brižnu dadilju ili nekog od članova porodice ubrzo smiriti.
Komentari (0)