Bolesti koje pogađaju žene

Mnogi stručnjaci multiplu sklerozu klasifikuju kao autoimunu bolest, međutim, mnogi je ne klasifikuju tako jer do danas još nije identifikovan specifični antigen (protein koji stimuliše imunološki odgovor). Većina obolelih prve simptome počinje da oseća između 20. i 40. godine, a posledice mogu biti razne – od nemogućnosti razlikovanja boja i mišićne ukočenosti pa sve do potpunog gubitka vida i paralize.

Iako tretmani koji ublažavaju simptome postoje, još uvek ne postoji lek za ovu bolest, piše ”Huffington Post”. 

Lupus je hronična autoimuna bolest u kojoj imuni sistem pogrešno napada zdravo tkivo, što dovodi do potencijalnog oštećenja kože, zglobova i raznih organa. Simptomi poprilično variraju, iako su neki od najčešćih: hroničan umor, glavobolje, natečeni zglobovi ili stopala, noge, ruke ili oči i gubitak kose.

Još uvek nije poznato šta tačno uzrokuje lupus, iako su žene sklonije obolevanju od njega, pa tako više od 90 odsto obolelih od lupusa čine upravo žene, pokazuju podaci Lupus fondacije u Americi.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti sindrom hroničnog umora opisuje kao “razoran i složen poremećaj” tokom kojeg osoba oseća veliki umor koji se ne smanjuje čak ni nakon odmaranja. Osim umora, mogu se pojaviti simptomi poput bolova u mišićima, gubitka pamćenja ili pak nesanice. Osnovne aktivnosti kao što su oblačenje ili tuširanje, pa čak i razmišljanje za obolele mogu da budu jednostavno preteške. Žene su četiri puta sklonije obolevanju od ovog poremećaja, ali iz razloga koji još nije razjašnjen.

Naučnici ističu kako depresija dvostruko češće pogađa žene nego muškarce, a prema podacima klinike Mejo, svaka peta žena tokom života suoči se barem jednom s depresijom. Stručnjaci smatraju kako se razlog tome krije u biološkim razlikama – između menstruacije, porođaja i menopauze žene uopšteno doživljavaju puno više hormonalnih promena nego muškarci, što u velikoj meri može da utiče na raspoloženje.Osim toga, prema pisanju časopisa “Psychology Today”, žene imaju veću tendenciju da budu ”promišljene” nego muškarci, što može da doprinese depresiji. Osim toga, žene po pravilu žive duže, pa usamljenost i gubitak dragih osoba takođe mogu da doprinesu pojavi depresije. Osim toga, žene su sklonije da o tom problemu razgovaraju sa lekarom, pa je samim time i stopa dijagnoze veća.

Prema Nacionalnom udruženju za podizanje svesti o celijakiji, ova bolest češće se javlja kod žena nego kod muškaraca: između 60 i 70 odsto osoba s dijagnozom celijakije su žene. Celijakija je negativna reakcija imunološkog sistema na gluten, protein koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu.

Iako se celijakija automatski povezuje s gastrointestinalnim problemima, kao što su gubitak težine, nadutost, bol u želucu i teški proliv, neki dokazi sugerišu kako ova bolest takođe uzima danak po pitanju ženske reproduktivne sposobnosti. Prethodne studije tako su povezale celijakiju s menstrualnim poremećajima i neobjašnjivom neplodnošću, iako ta veza nikada nije definitivno utvrđena.S obzirom da je 45. godina prosečna godina u kojoj se ova bolest dijagnostifikuje, prema Nacionalnom udruženju za podizanje svesi o celijakiji, nekada može proći i 10 godina do uspostavljanja dijagnoze i vrlo je moguće da bolest tokom tog vremena ošteti reproduktivni sistem.

Procene lekara pokazuju kako se svake godine u SAD-u javlja 19 miliona novih polno prenosivih infekcija, a iako pogađaju i žene i muškarce, žene imaju češće i ozbiljnije zdravstvene probleme od muškaraca.Postoji čitav niz razloga za to – ženski polni organ je osetljiviji od muškog, što znači da je bakterijama i virusima lakše da prodru.Osim toga, žene češće imaju simptome klamidije, gonoreje ili pak zanemaruju simptome gljivičnih infekcija, što znači da često ne leče infekcije na vreme, pre nego što nastane ozbiljnija šteta.