Bolest vašeg deteta može biti psihosomatske prirode

Roditelji bi trebalo da shvate detetove žalbe ozbiljno i pritom ne zaborave da žaljenje na bol može stvarno upućivati na realnu fizičku bolest, savetuju nemački pedijatri. Preporučuju im da ostanu smireni, ali i da budu oprezni, te da zakažu posetu pedijatru. Ako su roditelji vidljivo uznemireni ili zabrinuti, samo će pojačati detetove simptome.

– Mi dečji psihijatri uvek najpre isključimo telesne uzroke bola pre razmatranja simptoma psiholoških problema kod deteta i pre nego što donesemo odluku o prikladnom obliku lečenja – kaže dr Beate Kentner-Figura, načelnica Klinike za rehabilitaciju i psihosomatske probleme dece.

Ako se dete tokom dugog razdoblja žali na bol u stomaku, lekar najpre treba da pokuša da ustanovi je li uzrok tome fizičke prirode.

A šta ako se ne otkrije ništa? Izmišlja li dete bol? Ne, tvrdi Gunter Fleming, pedijatar gastroenterolog.

– Važno je ne ignorisati ono na šta se dete žali, jer mali pacijent tvrdi da oseća bol. No, postoji mogućnost da njegov mozak pogrešno interpretira uzrok.

Lekari pretpostavljaju da okidači za, na primer, bol u trbuhu ili glavobolju, mogu biti teskoba ili stres koji bol podstiču na način da aktiviraju određene neurološke faktore.

Umesto da se fokusiraju na bol, roditelji bi trebalo da pokušaju da odvrate detetove misli, da mu pruže moralnu potporu, te da nastoje da ustanove postoji li nešto zbog čega je dete preplašeno, teskobno ili pod stresom.

– Deci je u takvim situacijama važno objasniti da se u njihovom organizmu ne događa ništa opasno, uprkos tome što osećaju – kaže Fleming.

Kod dece su česti i problemi s vidom. No, kada lekar ne otkrije nikakvo oštećenje vida, ni očnu bolest, uzrok je najčešće psihosomatske prirode. Oftalmolog Helmut Vilhelm tvrdi da u svojoj ordinaciji bar jednom nedeljno primi takvog malog pacijenta.

– Dete isprva možda ’glumi’ da ima problema s vidom, koristeći to kao izgovor za neuspeh. To ponekad može potrajati toliko dugo da ni samo dete više ne zna šta je istina – kaže Vilhelm.

Roditeljima savetuje da u ovakvim slučajevima ozbiljno shvate dete i da ga ne optužuju za „prevaru”.

– Mudro je iskušati pseudoterapiju s placebo lekovima, koji će detetu ponuditi mogućnost da samo pronađe ’izlazak’ iz takve situacije – predlaže dr Vilhelm.

Psihosomatski problemi u predškolskoj dobi podednako su zastupljeni kod dečaka i kod devojčica. Ali, u postpubertetskom razdoblju problemi ove vrste češći su kod devojčica.

Neobjašnjivi napadi kašlja takođe mogu imati psihološke uzroke. Dr Kentner-Figura roditeljima savetuje da budu strpljivi i zainteresovani za detetov problem, te da reaguju smireno. Ako se isključi telesna bolest, na roditeljima je da odluče hoće li potražiti profesionalnu psihološku pomoć za svoje dete.

Podseća da se mala deca žale na nejasne simptome; deca koja su krenula u školu mogu bolje locirati svoje bolove, dok adolescenti mogu vrlo detaljno ispričati šta ih i gde boli. Neki bolovi su kratkotrajni, ali ako se dete žali na bolove kroz period od dva do tri meseca, te ako ne postoji nikakav fiziološki uzrok tih bolova, reč je najčešće o psihosomatskim tegobama, kaže dr Kentner-Figura.